Lažne dojave o bombama u školama: Može li im se stati na put i imaju li škole jasna uputstva kako da postupaju

Zna se da su pretnje stigle mejlom, i da su korišćeni servisi za anonimno slanje - što policiji otežava posao, jer je u tom slučaju teže utvrditi sa koje lokacije su preteće poruke došle.

"Ono što predstavlja problem su kompanije registrovane širom sveta koje pružaju različite usluge, od servisa elektronske pošte do servisa za anonimizaciju. Određene kompanije u pojedinim državama ne sarađuju ni sa domaćim, ni sa stranim organima, što znatno otežava brzu identifikaciju ovakvih počinilaca", navodi zamenik načelnika Uprave za tehniku MUP Nikola Čučilović.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

Konzul Nikolić o zdravstvenom stanju Alona Ohela: Fizički stabilno, čeka ga borba za rehabilitaciju vida

Počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić izjavio je za Newsmax Balkans da izraelsko-srpski državljanin Alon Ohel stoji na nogama i da je fizički stabilno, ali da su vidljivi znaci izgladnjivanja. On je jedan od sedam talaca koje je Hamas prve oslobodio iz zarobljeništva.

13:05Pre 125 d13.10.2025.

Autor

Hronika

Ministar pravde: Razmatramo i uvođenje rokova za donošenje presuda, ali brzina ne sme ugroziti pravičnost procesa

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da Ministarstvo pravde aktivno radi na izmenama zakona koje bi doprinele bržem i transparentnijem vođenju sudskih postupaka, posebno u delima od javnog značaja poput nasilja, ali je istakao da pravosuđe mora da ostane u okvirima međunarodnih standarda.

12:41Pre 127 d13.10.2025.

Autor

Osim što izazivaju strah, ovakve dojave dovode do značajnih gubitaka, piše RTS.

"Ove školske godine je oko 65.000 prvaka upisano. Zamislite samo da je 30.000 roditelja tog dana moralo da dođe po decu zbog evakuacije. Ako su izgubili dva do tri sata radnog vremena - zamislite koliki je to ukupan ekonomski gubitak", ukazuje profesor Goran Mandić sa Fakulteta za bezbednost.

Evakuacija u praksi - panika, strah i pitanje odgovornosti

Gubitak naravno trpe i učenici - ne samo zbog prekida nastave, već i zbog straha koji doživljavaju. Upućeni kažu da bi škole trebalo da imaju i precizne pravilnike o postupanju prilikom evakuacije - sa kojim svi moraju biti upoznati.

"Ono što treba znati, jeste da se kod stvarne evakuacije u praksi, događaju određeni problemi, odnosno roditelji moraju da budu sinhronizovani sa školom. Dešavalo se da se uradi evakuacija, da roditelj dođe po svoje dete, uzme ga, a ne javi učiteljici ili nastavniku da ga je odveo kući, i sad zamislite paniku prosvetnog radnika koji na spisku ima 25-oro dece, a kad prozove ima 24. To izaziva paniku, jer se ne zna gde je dete", kaže prof. Mandić.

Ko stoji iza lažnih dojava?

Stručnjaci navode da motivi za lažne dojave mogu da budu različiti, od geopolitičkih razloga, kao što je rat u Ukrajini, kada su mete bile avio-kompanije, ambasade i državne institucije, pa sve do slučajeva u kojima iza takvih pretnji stoje učenici.

"Treba edukovati tu decu da se radi o krivičnom delu i koje posledice sve mogu da proizađu iz toga. Imali smo trinaestogodišnjeg dečaka. Nudio je 'uslugu' slanja dojava u školama u Srbiji i okruženju i to naplaćivao", otkriva Čučilović.

Kazne i zakonske mere

Iako je zakonom za ovo krivično delo propisana maksimalna kazna do pet godina zatvora, koju će sankciju sud izreći zavisi od mnogih okolnosti.

"Imali smo slučaj zaposlenog u jednom lancu supermarketa koji je prijavio lažnu dojavu o bombi samo da bi mogao da odmori. Sud mu je izrekao uslovnu kaznu i novčanu kaznu od 100.000 dinara", navodi portparolka Prvog osnovnog tužilaštva Branka Gajić.

U nameri da se stane na put lažnim dojavama, uključilo se i Ministarstvo pravde. U predloženim izmenama zakona razmatra se pooštravanje krivične odgovornosti za one koji šalju takve dojave.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)