Reči koje bole i ostavljaju posledice: Čak 60 odsto dece žrtve vršnjačkog nasilja

Kako bi se taj broj smanjio, organizacije koje se bave zaštitom dece apeluju da je ključno podizanje svesti o značaju prevencije i sprečavanja nasilja među vršnjacima.

Vršnjačko nasilje nije prolazna faza odrastanja, niti bezazlena dečja svađa. Ono ostavlja duboke posledice - po samopouzdanje, mentalno zdravlje i osećaj sigurnosti dece.

I dok se oblici nasilja menjaju, od školskih hodnika do društvenih mreža, problem ostaje jednako ozbiljan.

Nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija Vesna Mraković rekla je za RTS da je direktno verbalno nasilje ili nasilje u digitalnom okruženju veoma često i kombinovano.

"Ono što je posebno zabrinjavajuće, jeste da je veliki broj dece koja su izložena bilo kom obliku, naročito verbalnog nasilja - odgovorilo na isti način. I onda ulazimo u jednu spiralu nasilnog ponašanja", smatra ona. 

"Reči koje bole, a ostanu neprimećene"

Nasilje među decom retko počinje udarcem. Najčešće rečima - rečima koje bole, a često ostaju neprimećene.

Upravo s tom porukom pokrenuta je kampanja "Svaka reč se računa", usmerena na prevenciju i sprečavanje vršnjačkog nasilja.

Prema rečima direktorke SOS Dečja sela Srbija, fokus kampanje je na psihološkom nasilju koje nije tako očigledno i koje se teško uočava.

Foto: Envato

"Fokus je da obratimo pažnju na ono što nam deca govore, a mi možda u žurbi ne primetimo. Jako je važno da izgradite pozitivan i dobar odnos sa svojom decom, da oni imaju poverenja u vas i da mogu bez straha da vam se povere i da vam ispričaju o svojim nedaćama i da zatraže pomoć", ukazala je Marković.

Isto tako je veoma važno da decu vaspitavate da znaju da prepoznaju nasilje - šta je ono što je normalno i dozvoljeno, a šta nije. 

Ključno prepoznavanje ranih znakova nasilja

Stručnjaci upozoravaju da deca koja trpe nasilje ćute često iz straha, stida ili nepoverenja da će im neko pomoći. Posledice mogu biti dugotrajne, a prepoznavanje ranih znakova ključno.

Prema rečima psihološkinje Radmile Vujić Bojović, najčešće se deca na neki način izoluju, povlače i ne žele da učestvuju u aktivnostima u kojima su do tada vrlo rado učestvovali. 

"Popuštaju u školi, slaba im je koncentracija, ne mogu da zapamte čak i neke banalne stvari koje su lako do tada radili. To bi sve tipični znaci", pojasnila je sagovornica RTS.

Tipični znaci nikako ne smeju biti olako shvaćeni. Vujić Bojović ukazuje da vrlo često, roditelji i nastavnici deci govore - pa dobro, vi to rešite između sebe.

"Kad bi oni to mogli da reše između sebe, ne bi ni dolazilo do takvih sukoba i do takvih situacija. Neophodno je vođstvo odrasle osobe u tom procesu da deca krenu da ostvaruju komunikaciju koja nije zasnovana na nasilju, etiketiranju i omalovažavanju", zaključila je psihološkinja. 

Borba protiv vršnjačkog nasilja ne završava se jednom kampanjom, ali razgovor i reakcija mogu biti korak ka sigurnijem odrastanju. Jer – svaka reč se zaista računa.

Komentari (0)