"Zabrana telesnog kažnjavanja nije represija nad roditeljima": Šta zaista donose izmene Porodičnog zakona

Gostujući u emisiji Tražim reč, državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji Radoš Pejović odbacio je kao netačne tvrdnje koje su izazvale najviše uznemirenja.

Kako je istakao, zakon ne predviđa oduzimanje dece zbog "ćuški" niti zbog siromaštva, niti postoji bilo kakva aplikacija preko koje bi deca prijavljivala roditelje.

"Suština izmena je uvođenje preventivnog i korektivnog rada stručnih službi, poput pedagoga i psihologa, kako bi se porodicama pomoglo da pronađu nenasilne modele vaspitanja", pojasnio je sagovornik Newsmax Balkans. 

Pejović je naglasio da cilj nije kažnjavanje, već podrška, odnosno da sistem treba da reaguje pre nego što problemi u porodici eskaliraju.

"U tom smislu, zabrana telesnog kažnjavanja vidi se kao deo šireg pristupa zaštiti deteta, a ne kao mehanizam represije nad roditeljima", konstatovao je državni sekretar.

Printscreen: Newsmax BalkansRadoš Pejović

Pored zabrane fizičkog kažnjavanja, izmene se odnose i na pitanje maloletničkih brakova.

Predviđa se ukidanje mogućnosti da sud odobri sklapanje braka osobama mlađim od 18 godina, čime bi se ukinula dosadašnja praksa izuzetaka koja je u pojedinim slučajevima omogućavala rane brakove.

Operska umetnica i bivša narodna poslanica Nataša Tasić Knežević ukazala je da se maloletnički brakovi često pogrešno predstavljaju kao deo tradicije, dok su, kako kaže, u najvećem broju slučajeva posledica siromaštva i socijalne isključenosti.

"Bez odlučne kaznene politike i bolje povezanosti institucija neće biti suštinskih promena, posebno naglašavajući važnost saradnje škola i centara za socijalni rad kako bi se na vreme reagovalo kada deca napuste obrazovanje", rekla je ona. 

"Bez jakog sistema nema dobrih zakona"

Prema rečima psihološkinje Dragane Ivanović, centri za socijalni rad već rade u otežanim uslovima, uz nedostatak kadrova i sve prisutniji sindrom sagorevanja zaposlenih.

"Bez dodatnog jačanja sistema postoji rizik da dobre zakonske namere ne budu u potpunosti sprovedene u praksi", zaključila je naša sagovornica. 

Foto: Newsmax BalkansPsiholog Dragana Ivanović

Izmene zakona obuhvataju i oblast usvojenja i roditeljskog prava, gde se dodatno preciziraju procedure i jača uloga institucija u zaštiti interesa deteta.

Sagovornici su saglasni da svaka promena zakona mora da bude praćena jačanjem institucija i vraćanjem poverenja građana.

Istaknuto je i da je važno menjati društvenu svest - traženje stručne pomoći u kriznim porodičnim situacijama ne treba posmatrati kao slabost, već kao odgovoran korak ka očuvanju zdravog okruženja za razvoj deteta.

Deo stručne javnosti, međutim, i dalje izražava zabrinutost u vezi sa načinom na koji će se pojedine mere primenjivati u praksi. Upravo u toj ravnoteži između zaštite dece i autonomije porodice leži i najveći izazov novih zakonskih rešenja.

Komentari (0)