Dve decenije od smrti Slobodana Miloševića: Od apsolutne moći do optuženičke klupe

Slobodan Milošević preminuo je 11. marta 2006. godine od infarkta, a po želji porodice, kada je odbijen zahtev da bude sahranjen u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu. 

Milošević je bio jedna od ključnih ličnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i na Kosovu i Metohiji, a Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu protiv njega je podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti.

Izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine, gde mu je suđeno za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. 

Proces koji je počeo 12. februara 2002. godine, tokom kojeg se branio sam, prekidan je više od 15 puta, zbog njegovog zdravstvenog stanja, a obustavljen je nekoliko dana nakon njegove smrti. 

Vladavina okončana masovnim protestima

Miloševićeva vladavina trajala je nešto duže od  deset godina, a počela je govorom na Gazimestanu na Vidovdan, 28. juna 1989. godine, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kojem je prisustvovalo, kako se tada navodilo, milion ljudi. 

Na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, u decembru 1990. godine, kao kandidat SPS dobio je 3,3 miliona glasova (65,34 odsto) i postao prvi predsednik Srbije od obnavljanja višestranačja.

Foto: AP/Pool/Fred Ernst

U Saveznoj skupštini 25. jula 1997. godine bio je izabran za predsednika SR Jugoslavije. 

Njegova vladavina okončana je na izborima 24. septembra 2000. godine na kojima ga je u trci za predsednika Jugoslavije porazio kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica. 

Tada nije želeo da prizna poraz, što je dovelo do masovnih protesta širom Srbije, završenih 5. oktobra velikim skupom ispred Skupštine SRJ. 

Jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma

Milošević je uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a Hagu ga je na Vidovdan izručila vlada Zorana Đinđića, premijera koji je ubijen 2003. godine. Bio je inicijator promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije i jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma, kojim je posle pet godina zvanično završen rat na prostorima bivše Jugoslavije. 

Foto: AP/David Longstreath

Povezivan je sa ubistvom nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića i četvorostrukim ubistvom na Ibarskoj magistrali, ali i sa direktnim ili indirektnim uticajem na dešavanja na svim ratištima u bivšoj Jugoslaviji, naročito sa događajima u Vukovaru i Srebrenici. 

Bivša portparolka tužilaštva u Hagu Florens Artman tvrdila je deceniju kasnije da se bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević sam trovao lekom "rifampicin" s ciljem da pogorša sebi stanje da bi bio pušten da se brani sa slobode, a onda bi, kako se nagađalo, pobegao za Rusiju, gde su bili i članovi njegove najuže porodice. 

Slobodan Milošević je autor knjige "Godine raspleta", prevedene na nekoliko stranih jezika.

Komentari (0)