(FOTO/VIDEO) Intervju Bertran Kluzel: Nada Srbije kada je reč o proširenju EU je velika i bitna

"Želim, s moje strane, da Srbija bude deo Evropske unije. Ali istina je da je danas produbljivanje postalo važnije od proširivanja. To je nužnost. Odgovor EU na krize je pre produbljivanje nego proširivanje. To je sasvim jasno. U ovom kontekstu, teško je za zemlju poput vaše, poput Srbije, da ima svoj ulaz ili svoje ulaze u EU. To je sasvim tačno", kaže Kluzel, koji je i urednik najstarijeg francuskog časopisa za politiku i parlamentarizam, kao i direktor Eranos akademije.

Kluzel ističe da moramo zadržati nadu, "znajući da u tom kontekstu moramo da radimo na evoluciji Srbije, da je prilagodimo još više, ograničenjima EU".

"Dakle, pripremite svoju zemlju da razume i shvati razloge krize, razloge za teškoće koje Francuska poznaje, i koje poznaju zemlje EU. I u isto vreme, možda Srbija kaže ili proklamuje EU nije samo za nju, nužnost, već da joj pored toga, može pomoći da pronađe neophodne odgovore na ove krize, i da bi to omogućilo svima, i Srbima i drugim Evropljanima, da žive u harmoniji", istakao je Kluzel.

Šanse da Marin Le Pen preuzme vlast?

Izborni rezultati predsednice Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen pokazuju jačanje desnice u Francuskoj, ali joj dosad nije pošlo za rukom da preuzme vlast. Odlukom da ne podrži premijera Mišela Barnijea i njegovu vladu desnog centra, Le Pen upozorava da bi mogla ponovo da glasa za rušenje sledeće vlade.

"Ako pogledamo jednostavnu političku statistiku, s jedne strane, i pomeranje udesno, čak do ekstremne desnice Francuske, s druge strane, ali i prema okruženju naše zemlje, na evropskom nivou, imate evoluciju udesno koja je prilično očigledna, banalna. Vidite to u Nemačkoj, vidite to i kod naših komšija Belgijanaca ili Holanđana, kao i kod naših italijanskih komšija i prijatelja. Naravno, šanse da dobije na narednim predsedničkim izborima, na to mislite, su velike, ali postoje dve prepreke za gospođu Le Pen", smatra Kluzel.

Foto: Tanjug/AP/Michel EulerMarin Le Pen u Narodnoj skupštini pre glasanja o nepoverenju vlade 4. decembra 2024.

Prema njegovim rečima, prva je pravna prepreka odnosno ako bude osuđena u slučaju pronevere sredstava Evropskog parlamenta, neće moći da se kandiduje.

"To je prva prepreka, i nije izgledno da će je prevazići. Verujem da će biti osuđena, čak i ako bih, u ime demokratije, zažalio zbog toga, kao mnogi naši muškarci i žene političari. Zaista, na narodu je da odluči, možda ne na sudijama, ali ipak, ako su postojale očigledne greške, ako su postojali priznati kompromisi, možemo razumeti osudu", ocenio je Kluzel.

Ako bi prva prepreka bila prevaziđena, dodaje on, postojala bi druga prepreka, koja se naziva "staklenim zidom".

"Većina će zavisiti od političke ličnosti koja će biti prisutna u drugom krugu protiv nje, pošto će ona nužno, od tog trenutka, što se nje tiče, biti prisutna u prvom krugu, a zatim i u drugom krugu kasnije, u nastavku, u hipotezi koju formulišem, ako je reč o gospodinu Melenšonu, prisutnom protiv nje, što ne verujem, u tom trenutku, ona će biti izabrana. Ali ako imate drugog političkog protivnika, s njene desne strane ili na centar-desno, onda će biti poražena, na isti način kao što je gospodin Makron pobedio", smatra naš sagovornik.

Foto: Milena Đorđević

Podsećajući na demonstracije nakon smrti Žan-Mari Le Pena, Kluzel kaže da, čak i ako možemo zažaliti zbog tih demonstracija, i dalje postoji snažan osećaj francuskog stanovništva da taj deo političkog spektra ne dođe na vlast, na mesto  predsednika Republike.

Prema njegovoj oceni, ne bi bilo u interesu Le Pen da glasa za rušenje vlade.

"I mislim da je potpuno svesna da to ne bi bilo dobro za nju, u perspektivi narednih predsedničkih izbora, da glasa za predlog nepoverenja rušeći vladu premijera, Fransoa Bajrua. Mislim da to ona zna, tako da može da započne pretnju, naravno. To je na nivou normalne političke igre, da ne kažem prilično dobro viđeno. Ali mislim da to ne bi uradila, jer bi preuzela rizik da se diskredituje u očima javnosti, dok želi da se prikaže kao razumna političarka koja upravlja i predsedava jednom vladinom strankom. Dakle, neće preuzeti rizik da dovede ovu zemlju u opasnost, sigurno ne. Moramo imati budžet. Moramo imati malo smirenosti i mira. I mislim da je to savršeno razumela", ističe Kluzel.

Tri evolucije Francuske u narednom periodu

On smatra da će u naredne dve godine, koje dolaze pre predsedničkih izbora, Francuska pratiti evoluciju poput one u susednim zemljama.

"Borba protiv imigracije će biti očigledna. Preduzeće pravne i regulatorne mere u vezi sa ilegalnom imigracijom, pa čak i imigracijom uopšte. Francuska će se mnogo razvijati po ovom pitanju", kaže on.

Foto: AP/Nicolas GarrigaMigranti iz Pariza čekaju deportaciju u privremeni smeštaj u istočnu Francusku

Drugo, dodaje Kluzel, Francuska će ojačati svoju politiku energetske i prehrambene suverenosti. Podseća da su donete odluke da se izgrade male nuklearne elektrane kojih će biti sedam. Takođe, dodaje, Francuska je ponovo postala izvoznik električne energije.

"I, ne zaboravite, Francuska će takođe povratiti svoju prehrambenu suverenost. Protiv je, na primer, potpisivanja Merkosura, tog poznatog sporazuma koji bi omogućio zemljama Latinske Amerike, ili čak Kanadi, da lakše izvoze svoju poljoprivrednu proizvodnju kod nas. Predsednik Republike, čuli ste ga, veoma se protivi ovome, dok se Evropska unija čini veoma naklonjena tome. To je interes naših nemačkih partnera, to je sigurno, ali to nije interes Francuske", naglasio je Kluzel.

Foto: AP/Jean-Francois BADIASEmanuel Makron o planovima za izgradnju novih nuklearnih reaktora u zemlji

On smatra i da će Francuska, bez udaljavanja od Evrope, pronaći oblik liderstva na nivou evropskog kontinenta.

"Nije reč o povlačenju ili apstraktnom udaljavanju od Evropske unije, već o posmatranju njenog razvoja i razmatranju da, zaista, francuski narod, koji nije glasao, kao što znate, za Mastriški ugovor, čini da se čuje malo drugačiji glas. Ostajemo Evropljani, usklađeni sa Evropskom unijom, ali i dalje čuvajući ono što čini našu specifičnost. Ovo je treća evolucija, pored dve prethodne koje sam spomenuo", ističe sagovornik Newsmax Balkans.

"Čuće se ponovo izvorni francuski glas"

Evolucija udesno, na ekstremnu desnicu suseda s jedne strane, ali i u SAD sa izborom Donalda Trampa, pokazuje da postoje značajne geopolitičke evolucije, smatra Kluzel. 

"SAD se udaljavaju, ili će se udaljiti od evropskog kontinenta. Već nam pričaju o ratu u Ukrajini, o teškoćama koje imate unutar Evropske unije. To je vaš posao, a ne naš. Još nam govore, Amerikanci, imamo problem, a to je Pacifička Azija, sa Kinom i njenim proizvodima. Imamo poteškoće koje moramo rešiti u vezi sa Kinom, koje su mnogo važnije za nas i za mir u svetu", navodi on.

Foto: Milena Đorđević

Prema mišljenju Kluzela, francuska diplomatija, moraće da pronađe, posebno u vezi sa Evropskom unijom, oblik nezavisnosti i suverenosti.

"Znate da je Francuska, sa generalom De Golom, smatrana, i to je bila cela njena diplomatija, kao nezavisna zemlja, sa originalnim, posebnim i snažnim glasom. Pošto imamo mesto u Savetu bezbednosti UN i, pored toga "atomsku bombu". Dakle, mi smo nuklearna zemlja koja poseduje svoj glas unutar Saveta bezbednosti, može da se čuje širom sveta. Tako mislim da će biti snažnih inflekcija, prema Evropskoj uniji", kaže on.

Foto: Milena Đorđević

Kluzel ocenjuje da će se "čuti ponovo izvorni francuski glas".

"Taj glas će biti De Golov, mnogo više nego što je bio Miteranov ili Širakov, ako mi dozvolite, da pokušam da napravim neke nijanse za vaše gledaoce. Ove posledice će uticati, na mesto i ulogu Francuske u svetu. I mislim da, iz ove tačke gledišta, Francuzi, kao i svet, verovatno takođe čekaju ovu evoluciju koju sam upravo naglasio", zaključio je Kluzel.

"Rat se vratio, ali zapravo nikad nije otišao"

Odgovarajući na pitanje da li smo bliže kraju rata, Kluzel je rekao da ga pitanje podseća na naslov knjige koju je napisao Alan Boer, stručnjak za međunarodna pitanja i sociolog, a u isto vreme i kriminologm - "Na početku - rat".

"Rat u istoriji čovečanstva, u istoriji života uopšte, na početku je uvek rat. Život je samo rat. Nije ništa više od toga. Proveli smo period od 70 godina mira. To je izuzetno u istoriji čovečanstva. I ako pročitate Tukidida, velikog grčkog istoričara, o Peloponeskim ratovima, znate da je odnos između jakih i slabih, uvek odnos rata. Dakle, rat je deo naše sredine, našeg svakodnevnog života. Vratio se, ali zapravo nikada nije otišao. Nastavili smo i nastavićemo da živimo u ovoj ratnoj atmosferi. Neće biti druge", naglašava naš sagovornik.

Foto: Milena Đorđević

Kluzel ističe da, na diplomatskom nivou, to ima posledice.

"Moramo upravljati konfliktima iz jedne perspektive koja bi bila multilateralna, sada više nego ikada. Više nije bilateralno. Sa snagama koje smo upravo naveli, kao što su izolacionistička volja, ili volja imperija. Kineska imperija, nekadašnje imperije poput Osmanske, Ruske imperije, Indijske, ili Hindu imperije. Ukratko, postoje neo-imperije koje će doći. Doći će da se suoče i suprotstave i utiču na geopolitiku", kaže Kluzel.

Možda ćemo, dodaje, morati da zamislimo na evropskom nivou, ekvivalent društva nacija ili evropske organizacije Ujedinjenih nacija koja bi mogla donositi odluke poput onih u UN.

Foto: AP/Richard DrewZasedanje Generalne skupštine UN

"Ali bez sumnje, u tom trenutku, organizacija mira, u novoj povelji, koja bi se ticala samo evropskog kontinenta. Tako ćemo imati ostrva koja će verovatno biti upravljana međunarodnim organizacijama koje će biti zadužene za mir na njihovim stranama, na njihovim teritorijama, na njihovim kontinentima. I Ujedinjene nacije, po mom mišljenju, ako se ne reformišu, imaće ispred sebe dve, tri, četiri male međunarodne organizacije specifične za svaki kontinent", ističe on.

Krize u društvu - tri opservacije

Teškoće ili krize u društvu, nisu samo nacionalnog već i svetskog reda, kaže Kluzel. Postoje tri opservacije, dodaje on, ističući da je prva produbljivanje nejednakosti.

Podseća da ima nekoliko ljudi, nekoliko oligarha na svetskom nivou koji imaju "apsolutno neverovatna bogatstva" - Ilon Mask, na primer, 400 milijardi dolara, koji je danas najbogatiji čovek na svetu.

Foto: Tanjug/AP/Susan WalshIlon Mask

"Nikada u istoriji čovečanstva nismo znali za takva bogatstva koja su akumulirali privatni pojedinci. Nejednakosti se produbljuju. To je opservacija koju svako može napraviti, u Francuskoj, kao i u Evropi, kao i u svetu. Naravno, manje smo gladni, ali još uvek ima milijardu ljudi koji gladuju. Naravno, zdravlje je bolje, ali još uvek ima milijardu i po muškaraca i žena na svetu, koji nisu lečeni kako bi trebali biti. Da, nejednakosti se produbljuju, između onih koji jedva preživljavaju od svog rada, i onih koji dobro, ili vrlo dobro, žive od svojih prihoda i kapitala", kaže Kluzel.

Druga opservacija je preokret veštačke inteligencije, interneta, što danas predstavlja potpuno novu ekonomiju.

Foto: Envato

"To je ista revolucija kao ona koju smo poznavali, sa električnom energijom, naftom ili štampom, mnogo ranije, pre nekoliko vekova. Danas, sa veštačkom inteligencijom, ušli smo u novu ekonomiju, ekonomiju informacija, gde su podaci glavno bogatstvo. U toj ekonomiji, nismo svi spremni. I naravno, postoji i novi izvor nerazumevanja, nejednakosti i neprilagođenosti. Što znači da deo svetske populacije, bez sumnje skoro polovina, danas nije prilagođena ovoj novoj ekonomiji, ili obliku ekonomije, na globalnom nivou", navodi Kluzel.

Treći izvor krize, prema rečima Kluzela, je kulturološkog reda, odnosno civilizacijskog.

Foto: Milena Đorđević

"Sećate se naslova knjige Semjuela Hantingtona 'Sukob civilizacija' koja je, pre skoro 20 godina, predvidela svetski rat između nosilaca jedne religije i nosilaca druge. Mislim da smo danas na ivici rata, ne civilizacijskog, već kulturološkog. Sa kulturama koje žele da se nametnu na svetskom nivou, kulture koje nisu samo religiozne. Ali veštačka inteligencija je jedna kultura. Na primer, kineski jezik, sa svojim načinom pristupanja svetu, je posebna kultura. I ove kulture imaju vokaciju da dominiraju svetom. Imaju vokaciju da nametnu svoj način gledanja i svoje norme celom svetu", ističe on.

Kluzel dodaje da se klimatska i ekološka kriza nadovezuju na prethodna tri uzroka koje je pomenuo.

"Ono što ovde opisujem sigurno nije prijatno. Ali mislim da moramo reći istinu, i da nam ova istina omogućava da se malo bolje pripremimo. Ne samo za sledeću godinu, ovu koja dolazi, koja je tu, već i za naredne godine u celini, do 2030, 2035. godine pošto će to biti naše okruženje. Ova kriza koju smo upravo opisali, to je ono što ćemo zajedno doživeti", zaključio je Kluzel.

Komentari (0)