Stručnjaci objašnjavaju šta je potrebno za produktivan dan: Kako uhvatiti zalet i pripremiti se za izazove?

Profesor Diligenski navodi da je naučio rano da ustaje jer mu radno vreme počinje u sedam ujutru, ali da smatra da je to doboro i korisno.

"Oni koji ustaju ranije, čak neki oko pet sati, to najproduktivniji deo dana da se uradi ono najteže što vas čeka. Drugo, kad ste vi efikasni i radite nešto, vi imate i osećanje zadovoljstva i samopotvrđivanja. Radite ono što treba i kako treba i jednostavno što kažu, ko rano rani tri kuće gradi", ističe profesor za RTS.

Nutricionitskinja Tanja Bakrač se slaže da je rano ustajanje dobro, a da je za početak dana najbolje da popijemo sveže ceđen sok od povrća ili voća, a posle toga da pojedemo nešto na bazi žitarica koje su složeni ugljeni hidrati, koji će nam dati energiju da ispunimo sve zahteve koje nam donosi dan.

Novakov recept za početak dana

Na primer, Novak Đoković kaže da voli da započne dan sa izblendiranim korenom celera uz malo limuna i sa mlakom, mineralnom vodom. Celer je odavno poznat u svetu. Čak postoje dokazi da se na Mediteranu još pre hiljadu godina gajio celer, odnosno preteče celera. Takođe u Egiptu se u medicinske svrhe koristio. Sportisti u antičkoj Grčkoj su takođe bili nagrađivani listom celera za svoja sportska dostignuća, objašnjava nutricionistkinja.

"To je jednostavno jedna biljka koja ima visok sadržaj vode i u tom smislu nas hidrira što je najvažnije da u toku dana budemo kontinuirano hidrirani jer u vodenoj sredini se odvijaju svi metabolički procesi, onda takođe sadrži veliki broj minerala, vitamina, pre svega ima dosta kalijuma koji održavaju mišićni sistem, i srce je mišić, tako da ovako pruže jednu snagu i krepkost. Ima dosta vitamina B grupe koji utiču na metabolizam, štite nervni sistem, takođe puno antioksidanata, antiinflamatornih jedinjenja, tako da svakako krepi svakog čoveka, pre svega sportista", dodaje Tanja Bakrač.

Foto: Envato

Ujutro je dovoljan jedan napitak da nas okrepi, pa tek kad osetimo glad, u kasnijim jutarnjim časovima, trebalo bi da pojedemo hranu koja će nam pružiti kontinuirani izvor energije, pre svega složene ugljene hidrate, proteine niske masnoće i zdrave masti, savetuje nutricionistkinja. Treba imati u vidu da svaka hrana koja sadrži proste šećere daje nam brz upliv energije, ali posle toga sledi pad.

Večiti problem "sova" i "ševa"

Ima ljudi kojima odgovara da provode besane noći i da spavaju danju, to su takozvani ljudi sove. Međutim to se ne smatra poremećajem, i kada moraju zbog obaveza da ustanu rano ujutru, ovaj Di-Es-Pe-Es sindrom (Delayed sleep phase syndrome) nestaje, objašnjava profesor Diligenski.

Foto: Envato

"S tim što su ti noćni tipovi dosta kreativni. Oni, na primer, masa ljudi koji su pisci noću pišu ili imaju najbolje ideje da nešto novo stvore i tako dalje. Tako da nije to samo neki poremećaj", napominje profesor.

Ko se teže budi: mozak ili želudac

Smatra se da je želudac produženi deo mozga i sve što se dešava u mozgu – emocije ljutnje ili radosti – istog momenta reaguje i želudac. Sam mozak, naravno, reaguje u skladu sa situacijom u okolini, takođe i želudac, objašnjava profesor. Kod hipersenzibilnih ljudi posebno je osetljiv želudac.

„Ne možete da imate povišenu kiselinu u želucu, a da ste smireni. To je teško. Ili se nešto grizete i jedete, praktično imate neku veliku sikriciju. I to je razlog, na primer, da ujutru teško ustajete, gledate da ostanete u krevetu što duže. Jer kad ustane, suočavate se sa surovom stvarnošću i nekim problemima teškim i tako dalje“, objašnjava gost Jutarnjeg programa, prof. dr Vladimir Diligenski.

Komentari (0)