Na Havajima otkrivene retke gusenice mesožderke, "sakupljači kostiju"

Nakon izleganja, sićušni insekti žive skoro ceo svoj život u mreži jednog pauka, jedući sve ranjene ili nedavno preminule insekte koje je njihov domaćin uhvatio.

"Oni će takođe pronaći komadiće suvog mesa od buba zalepljene za mrežu i pojesti to“, rekao je Danijel Rubinov, profesor katedre za entomologiju na Univerzitetu Havaj Manoa, prenosi USA Today.

Kako je naveo, ovi insekti ne samo da jedu meso, već su i kanibali.

"Ako naiđu na drugu, manju gusenicu, rado će je pojesti. Zato nikada ne nalazimo više od jedne gusenice po mreži", rekao je Rubinov.

Gusenice mesožderke su izuzetno retke i čine manje od 0,13 odsto vrsta moljaca i leptira širom sveta, ali prema rečima istraživača, "sakupljači kostiju" su još ređi.

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Okeani bi u budućnosti mogli da budu ljubičasti, čak i crveni, pokazuju nova istraživanja

Okeani su nekad bili intenzivnije zeleni, danas su uglavnom u plavim nijansama, dok nova istraživanja pokazuju da je vrlo moguće da će u budućnosti biti ljubičasti ili čak crveni.

17:33Pre 141 d17.04.2025.

Autor

MAGAZIN

Da li je u maticama pčela tajna dugovečnosti: "To bi donelo nova rešenja u borbi protiv bolesti"

Naučnici istraživačke agencije Aria, koju finansira britanska vlada sa 800 miliona funti, istražiće u okviru svog projekta potencijal matica u pčelinjim zajednicama za eventualni pronalazak terapija koje bi mogle da produže ljudski vek.

13:00Pre 151 d08.04.2025.

Autor

Rubinov je naveo da istraživači rade na objavljivanju opisa novootkrivene vrste koji će uključivati formalno naučno (latinsko) ime.

Pripada neobičnom rodu koji se zove Hiposmocoma moljci, poznati kao "fensi gusenice" u njihovoj fazi larve. Kao što rakovi pustinjaci pozajmljuju školjke, "fensi gusenice" prave kuće od peska, komadića biljnog materijala i lišajeva.

Gusenica "sakupljača kostiju" plete svilenu prenosivu futrolu kojom se pokriva, a zatim je pažljivo, metodično ukrašava delovima tela mrtvih insekata. Dok prelaze kvadratnu stopu paukove mreže gde prave svoj dom, gusenice pokupe delove insekata koje je pauk ostavio nakon što je progutao svoj plen.

Zatim pažljivo mere ove delove tela pre nego što ih utkaju u svoju kolekciju, rotiraju i ispituju svaki komad i ponekad ih žvaću radi podešavanja. Gusenice uvek rade na svojim kućištima, koje nadograđuju tokom rasta.

Naučnici veruju da to rade zato što život u paukovoj mreži nije najbezbednija stvar ako ste ukusna mala gusenica koja živi zajedno sa gladnim paukom.

"To je ludo - pričamo o životu u lavljoj jazbini. Ali to takođe nije loš posao. Ako, recimo, buba pokuša da vas napadne, pauk će je prvi ščepati", naveo je Rubinov.

Do sada, istraživači nikada nisu pronašli nijednu od ovih gusenica koje su pojedene ili umotane u paukovu mrežu, dodao je on. 

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)