Kako uobičajene bakterije sa naše kože mogu da nas brane od UV zračenja?

Kao odgovor na sunčevo ultraljubičasto zračenje, ćelije kože proizvode molekule koji, ispostavilo se "progutaju" neke vrste bakterija koje žive na našoj koži.

Time eliminišu ovu supstancu, koja je povezana sa nekim od štetnih efekata koji dolaze sa ponovljenim izlaganjem suncu.

"Odavno znamo da UV zračenje menja imune odgovore usmerene protiv antigena iz okoline na površini kože. U skorije vreme smo potvrdili da mikrobiom kože takođe igra ulogu u regulisanju imunog odgovora", istakao je glavni autor studije biotehnolog sa Univerziteta u Lionu Vidžaj Kumar Patra, piše Science alert.

"Ono što nas je zaintrigiralo bila je ideja da određeni mikrobi mogu aktivno ometati štetne UV efekte", dodao je.

Bakterije mogu razgraditi molekul uključen u proces nastanka kancera

Istraživači su posebno testirali in vitro bakterije, kao i one koje se nalaze na koži miševa. Ispitivali su njihove odgovore na UVB zračenje, vrstu zračenja koja uzrokuje opekotine od sunca.

Otkrili su da određene vrste bakterija, koje se obično nalaze na površini ljudi i glodara, mogu razgraditi molekul koji izgleda da je uključen u procesu nastanka ćelija raka kože.

Taj molekul (cis-urokanska kiselina), nastaje kada je drugi molekul u spoljašnjem sloju kože izložen ultraljubičastim zracima.

Prethodne studije su otkrile da cis-urokanska kiselina suzbija imuni sistem naših ćelija kože vezivanjem za serotoninske receptore.

Postoji zabrinutost da ovo, zajedno sa sposobnošću molekula da pokrene oksidativno oštećenje DNK, doprinosi razvoju raka kože.

Donekle paradoksalno, istraživači su takođe otkrili i da, ako se cis-urokanska kiselina ubrizga u tumor kože, ona zapravo može imati suprotan efekat, menjajući normalno neutralno jezgro tumora u kiselu sredinu, i ubijajući te ćelije.

Foto: Envato

U osnovi, cis-urokanska kiselina nema uvek negativne efekte, ali ako se nakuplja oko zdravih ćelija, to može biti loša vest.

Tu na scenu stupaju bakterije.

Istraživači su otkrili da uobičajene bakterije kože, poput staphylococcus epidermidis, zapravo mogu da svare cis-urokaninsku kiselinu koristeći enzim koji se zove urokanaza.

"Ovo je prvi put da smo pokazali direktnu metaboličku vezu između UV zračenja, molekula izvedenog iz domaćina i ponašanja bakterija koje utiče na imunološku funkciju", kaže imunolog kože Mark Vokanson iz Međunarodnog centra za infektiologiju u Francuskoj.

Kada su se 1928, pojavile prve UVB kreme za sunčanje, vrlo malo se znalo o mikrobiomu, terminu koji je skovan tek 2001. godine.

Dejstvu bakterija potreban "pokretač"

Bakterije očigledno ne mogu same da obavljaju posao zaštite od sunca  zbog čega ljudi i dalje dobijaju rak kože kada ignorišu mere zaštite od sunca koje preporučuju zdravstveni stručnjaci, ali sada kada se poznato šta ovi mikrobi mogu rade, možda će biti moguće pronaći načine da se zo znanje iskoristi za poboljšanje nege kože.

"Nova otkrića otvaraju vrata zaštiti od sunca, pri ćemu, ne samo da štitimo kožu od UV zračenja, već se u taj proces uključuju i rezidentni mikrobi koji mogu da promene imuni odgovor nakon izlaganja štetnim zracima", kaže fotodermatolog Peter Volf sa Medicinskog univerziteta u Gracu u Austriji.

O primeni nna ljudima se još spekuliše

Volf smatra da bi tretmani koji se primenjuju direktno na kožu jednog dana mogli da se koriste za poboljšanje ili minimiziranje metabolizma cis-urokanske kiseline mikroba sa kože, kako bi se postigli željeni rezultati u kliničkom lečenju.

To bi moglo biti korisno, na primer, tokom fototerapije, u kojoj se ultraljubičasto svetlo koristi za lečenje stanja poput akni, ekcema, psorijaze i nedostatka vitamina B.

Foto: Envato

Uklanjanje bakterija pre ovih tretmana moglo bi pojačati njihove efekte.

U drugom smeru, proizvodi koji podstiču rast s. epidermidis ili sadrže enzime urokanaze, potencijalno bi mogli pomoći u zaštiti imunog sistema kože, što može smanjiti rizik za razvoj raka kože.

Naravno, pošto se ovi nalazi zasnivaju na eksperimentima u epruveti i koži i mikrobiomu miševa, o mogućoj primeni na ljudima se još spekuliše.

Istraživanje je objavljeno u Journal of Investigative Dermatology.

Komentari (0)