Američki turisti otkrivaju tajne srpskog vina: Boca iz vinarije oskarovca Kopole među izloženim u muzeju na Oplencu

Muzej vina "Zlatna kruna" otvoren je 4. oktobra 2024. godine, a Rapajić za Newsmax Balkans kaže da su za mesto formiranja muzeja izabrali najposećeniju istorijsku destinaciju u Srbiji, Topolu.

"Mesto gde je osnovana moderna Srpska država. Ono samo po sebi privlači turiste pa smo tako, za ovih šest meseci, imali veliki broj posetilaca među kojima su bili i posetioci iz SAD-a. Ne preveliki broj, ali dovoljno da razmenimo iskustva i uverimo se u sferu interesovanja američkih turista", rekao je on.

On dodaje da je, kao predsednik udruženja "Vinski putevi Srbije" i neko ko aktivno učestvuje u promovisanju vinskog turizma u Srbiji, u kontaktu sa vinarima koji navode da imaju dosta posetilaca iz SAD-a.

"Interesovanje za srpska vina postoji kod svih vinskih turista, pa tako i američkih. Jednostavan je razlog, Srbija je interesantna zemlja, sa posebnim terroar-om i još neotkrivena mnogim vinoljupcima iz sveta", navodi.

Prema rečima Rapajića, svaka poseta se završi uglavnom oduševljenjem vinskih turista i obećanjem da će srpske vinarije posetiti ponovo.

"Pošto mi jesmo mlado i nepoznato vinsko tržište, broj posetilaca raste iz godine u godinu. Uglavnom su to pojedinačne posete, malo je organizovanih grupnih poseta. Vinska kultura je ono što je američkim turistima veoma dobro poznata i ono što se primećuje jeste da su malo iznenađeni kada shvate da naše vinarije i naša vinska kultura ne zaostaje ni u čemu za svetom", ističe Rapajić.

Amerikanci prijatno iznenađeni

Američkim turistima su dobro poznata vina koja se kod nas proizvode od uvezenih sorti kao što su: cabernet sauvignon, sauvignon blanc, merlot ili shiraz. Ipak, kaže Rapajić, rado ih probaju jer su oni različiti u odnosu na ono što mogu da probaju u svojoj npr. Napi.

Dodaje da su Amerikanci prijatno iznenađeni kada isprobaju i naše autohtone sorte.

"U razgovoru sa američkim turistima primetili smo da su veoma iznenađeni i više nego zadovoljni raznovrsnošću naše ponude. Naša vina počevši od onih sa severa iz okoline Subotice i Palića popularno nazvana 'vina sa peska' do onih na samom jugu zemlje koja se odlikuju punoćom i robusnošću pružaju mogućnost da vinoljupci uživaju u velikom spektru izvanrednih vina", naglasio je Rapajić.

On ističe da su vinski turisti iz celog sveta posle obilaska muzeja "blago rečeno zapanjeni, jer su za sat vremena obilaska saznali o neverovatnoj i bogatoj vinskoj istoriji Srbije koja je potkrepljena originalnim eksponatima".

"Kroz dvanaest priča oni prolaze kroz istorijat vinarstva i vinogradarstva Srbije, od antičkih vremena do današnjih dana. Posebno su zainteresovani za one periode i dešavanja koja su i njima bliska a to su period pre i posle filoksere, svetski ratovi i ekonomske krize. Kako smo mi uspeli da izađemo iz svega toga, i da prođemo i kroz period koji njima nije poznat, a to je doba socijalizma, dokumentovan je sa preko pet stotina originalnih eksponata. Posebno su oduševljeni degustacijama koje nudimo od kojih su dve najatraktivnije: autohtona vina Srbije i najbolja vina Šumadije", navodi on.

Vino oskarovca i boca sa Titanika

Rapajić kaže da je američke turiste posebno oduševilo vino FRANCIS COPPOLA Diamond Collection.

"Ovo crveno vino, proizvedeno od sorte zinfandel i berba 2015, dolazi iz vinarije čuvenog holivudskog reditelja, scenariste i oskarovca Frensisa Forda Kopole, poznatog po filmovima kao što su Kum i Apokalipsa danas. Vino je darovao akademski slikar Dragan Stojkov, a zbog svog kulturnog značaja zauzelo je počasno mesto u muzejskoj 'Riznici'. Turisti su bili oduševljeni ne samo vinom, već i istorijom koju ono nosi, spajajući umetnost filma i vinske tradicije", ističe sagovornik.

Foto: Muzej vina Topola

Boca bermeta Petra Kostića iz 1924. godine smatra se posebnom. Reč je o aromatizovanom vinu koje u sebi sadrži više od 20 biljnih sastojaka, a za koje se veruje da je bilo na Titaniku na putu za SAD, kao i da je Marija Terezija oslobađala vojne obaveze sve Karlovčane koji su ga proizvodili.

"Petar Kostić je bio čuveni karlovački vinar i trgovac koji je imao svoje firme i u Kraljevini Jugoslaviji i u SAD, a pored bermeta izvozio je i najbolja karlovačka vina i rakije. Sudbonosni put ove neotvorene boce Kostićevog bermeta započeo je u Sremskim Karlovcima 1924. godine. Vino je prešlo Dunav i preko Budimpešte i Beča, posle pola veka, stiglo u Minhen, da bi se 2014. vratilo u Srbiju. Nizom neverovatnih okolnosti, poslednja stanica ove boce, na putu koji je trajao pun vek, postala je 'Vila Biserka' na Oplencu, dom Muzeja vina 'Zlatna Kruna' od 2024. godine", objašnjava Rapajić.

Prisećajući se anegdota sa američkim posetiocima, sagovornik navodi da su jednom od njih morali posebno da objašnjavaju i tumače svetog Trifuna, postavku izuzetno zanimljivih ilustracija kojima je predstavljeno vinogradarenje i naši običaji od antičkog doba, Ilira i Rimljana, do srednjeg veka, Stefana Nemanje i Cara Dušana.

"Za njega je sve to izgledalo bajkovito, a posebno je bio fasciniran pričom o vinovodu koji je bio 25 km dugačak, a išao od vinograda u Velikoj Hoči do dvora Cara Dušana u Prizrenu. E, onda je trebalo objasniti da je sve to postojalo na Kosovu i Metohiji i tu se priča i završila, jer se u našem muzeju ne govori o politici već o vinu", naglašava on.

Vinske ture i degustacije

Odgovarajući na pitanje koliko su vinske ture i degustacije doprinele promociji srpskih vina među stranim posetiocima, Rapajić kaže da je od 2010. godine organizovao nebrojeno vinskih tura sa gostima iz čitavog sveta i smatra da je upravo takav vid promocije ključan za upoznavanje turista sa srpskim vinarijama i vinima.

"Degustacije koje organizuju naši vinari su zaista reprezentativne i mogu reći na nivou svetski poznatih vinarija. Sami vinski turisti kažu da čak i najveće vinarije na svetu obilazak i degustaciju rade rutinski za razliku od naših, gde osete toplinu dobrodošlice", ističe.

Što se tiče kupovine vina od strane vinskih turista, Rapajić kaže da su Amerikanci galantni, iako su cene naših vina po njihovom mišljenju više od možda očekivanog.

"To mišljenje se menja kada probaju i uvere se u kvalitet i raznovrsnost naših vina. Ja nisam upoznat sa eventualnim izvozom naših vina u Ameriku, znam da su realizovane neke male količine, ali mi i ne možemo drugačije iz prostog razloga jer smo malo tržište", ocenio je on.

Rapajić kaže da je oduvek bio zagovornik da je vinski turizam jedno od privrednih grana koja donosi veliki ekonomski boljitak i da na tome treba da rade svi.

"Počevši od Turističke organizacije Srbije i promocija koje bi morale da budu usmerene koliko na turizam uopšte, tako i na vinski turizam kao nešto što predstavlja i odraz kulture jedne zemlje. Mi imamo sve što je potrebno da zadovolji svakog vinskog turistu, pa i one američke. Naši ljudi o vinogradarstvu, vinarstvu i gostoljublju su jedni od najboljih u svetu. Dakle, na državnim organima, ministarstvu turizma i svima drugima nadležnim ostaje da urade još više, iako ne bih imao puno toga da zamerim i za ono što je urađeno do sada. U okviru strategije razvoja turizma, vinski turizam mora da zauzme jednu od čelnih pozicija", smatra on.

Da li je Šumadija "srpska Napa"?

Na pitanje da li je Šumadija "srpska Napa", Rapajić odgovara da takva poređenja ne voli.

Prema njegovom mišljenju, svaka od vinskih regija ima svoje specifičnosti i svaka predstavlja jednu posebnu autonomiju.

"Šumadija je zaista stara vinska regija koja je imala svoje uspone i padove. Ali, sada je u velikom usponu i mogu slobodno da kažem da se u Šumadiji piju najbolja srpska vina. Jedinu prednost koju primećujem, jeste da Napa u kontinuitetu raste nekih 165 godina i da nije imala ono što smo imali mi ovde, a to je socijalistički pogled na razvoj vinogradarstva i vinarstva. Danas, ako stavite vino iz Šumadije i vino iz Nape i probate ih, sasvim sam siguran da ćete reći da je svako od njih vrhunsko na svoj način", zaključio je Rapajić.

Komentari (0)