Prvi Srbin u Americi: Život i putovanje Đorđa Šagića, poznatog kao Džordž Fišer

Po dolasku u luku u Misisipiju, brodovlasnici su želeli da ga prodaju kao slugu jer nije mogao da plati put.

Kada su ga pitali da li je ribar, samo je klimnuo glavom i tako je postao Džordž Fišer, ime pod kojim će ući u istoriju.

Brzo se prilagodio novom okruženju, započeo trgovinu evropskom robom i oženio Elizabet Dejvis, ćerku porodice vlasnika plantaža. Tokom narednih decenija menjao je zemlje, zanimanja i imena, bio je trgovac, sudija, štampar, ratni komesar, pa čak i američki konzul u Evropi.

U Teksasu i Meksiku borio se za nezavisnost, uređivao novine, bio direktor carine i luka, postao major teksaške milicije i general u Meksiku.

U Kaliforniji, kao sekretar Komisije za zemljište, rešio je stotine sporova oko poseda, zbog strogih presuda stekavši nadimak "sudija vešalica".

Šagić je govorio više od deset jezika i tokom života koristio osam različitih imena: Đorđe Šagić, Đorđe Ribar, Džordž Fišer, Džordž Jorge, Georgije Šagić, Merkurio Šagić, Jorge Fišer, Džordž J. Fišer…

Uprkos brojnim identitetima, uvek je naglašavao svoje poreklo: "Rođen sam kao Srbin, po duhu sam Meksikanac, po karakteru Teksanac, a po državljanstvu Amerikanac."

Foto: Wikipedia/Tamu.edu

Njegova izuzetna biografija inspirisala je pisce i filmske stvaraoce.

Vladislav Bajac mu je posvetio roman Bekstvo od biografije (2001), Aleksandar Slavković objavio je roman Imigrant, 1815-2015, a Miodrag Kolarić snimio dokumentarni film o njemu 2014. godine.

U poznijim godinama bio je grčki konzul u San Francisku. Kada je preminuo 1873. godine, svi diplomatski barjaci u gradu spušteni su na pola koplja, a sa Alkatraza je ispaljena počasna topovska salva.

Iako u Srbiji nije poznat poput Tesle ili Pupina, Šagić je pionir srpske emigracije i čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji Amerike i Evrope.

Njegovo putovanje od Stonog Beograda do San Franciska pokazuje dokle može da dobaci hrabrost jednog pojedinca.

Komentari (0)