(FOTO) Oktobarski supermesec širom sveta: Žetveni sjaj, narodni običaji i nebeski spektakl

Oktobarski pun Mesec tradicionalno se naziva Žetveni mesec, jer dolazi najbliže jesenjoj ravnodnevnici i vekovima je bio svetlosni saveznik onima koji su završavali berbu.

U nekim kulturama poznat je i kao Lovčev mesec, jer označava vreme priprema za zimu.

Šta je supermesec?

Supermesec se dešava kada se pun Mesec nađe u tački svoje orbite koja je najbliža Zemlji – ta tačka se zove perigej. Tada Mesec izgleda veće (do 14%) i sjajnije (do 30%) nego obično.

Iako ova razlika nije uvek očigledna golim okom, kada se supermesec pojavi nisko na horizontu, često deluje ogromno i zlatno, naročito pri izlasku ili zalasku. U proseku, u toku godine imamo tri do četiri supermeseca, ali ne dolaze svi uz ovako upečatljivu mesečinu.

Običaji i verovanja

Žetveni mesec bio je simbol zahvalnosti prirodi. U prošlosti su seljaci radili do kasno u noć pod njegovim sjajem, a nakon berbe se organizovale žetvene gozbe i rituali. Svetlost Meseca smatrana je blagoslovom i zaštitom.

Kod Slovena, jesenji puni meseci povezivani su sa duhovima predaka i plodnošću. Ljudi su ostavljali hranu na prozorima, palili sveće i verovali da je pun Mesec vreme kada se želje najlakše ispunjavaju, jer je "veo" između svetova najtanji.

Bilo da gledamo u Mesec zbog njegove naučne posebnosti ili zbog starih verovanja, supermesec uvek podseća na prirodne ritmove, menjanje godišnjih doba i povezanost čoveka sa nebeskim ciklusima.

Komentari (0)