Otkrivena najčistija zvezda do sada viđena, verovatni "potomak" prvih zvezda u kosmosu

Sve poznate zvezde pokreće nuklearna fuzija, proces u kojem se atomi lakših elemenata pod ogromnim pritiskom spajaju u teže elemente, oslobađajući pri tome veliku količinu energije.

Najčešći primer je spajanje vodonika, najzastupljenijeg elementa u zvezdama, u helijum, drugi najzastupljeniji element. Ali u samim jezgrima zvezda mogu se naći i drugi spojeni elementi, uključujući ugljenik, kiseonik i gvožđe - pri čemu je gvožđe najzastupljeniji metal u zvezdama. Teži metali poput zlata, bakra i uranijuma nastaju kada umiruće zvezde eksplodiraju u supernovama i mogu se takođe naći u većini zvezda.

Međutim, nisu sve zvezde jednake. Neke imaju mnogo veći udeo teških elemenata, odnosno višu metaličnost, od drugih. Ovo uglavnom zavisi od toga koji su materijali ostali iza eksplodiranih zvezda u njihovom delu svemira. Zvezde sa vrlo niskom metaličnošću, često nazivane "čistim" ili "prvobitnim", veoma su tražene među astronomima jer su najsličnije prvim zvezdama u svemiru, koje nikada nisu direktno posmatrane.

PROČITAJTE JOŠ

EKONOMIJA

(VIDEO) Koliko nafte Srbija zaista ima: Energija budućnosti ili ostaci nekadašnjeg bogatstva?

Dok se energetska sigurnost sve češće izjednačava s političkom stabilnošću, postavlja se pitanje koliko Srbija zapravo raspolaže sopstvenim izvorima "crnog zlata". I da li se pod našom zemljom krije energija budućnosti ili tek tragovi nekadašnjih bogatstava koja se polako troše?

20:10Pre 61 d19.10.2025.

Autor

REGION

Borba protiv sive ekonomije i digitalni servisi, prioritet poreske uprave u Severnoj Makedoniji

Direktorica Makedonska poreska uprava (UJP) Elena Petrova za Newsmax Balkans izjavila je da je naplata javnih prihoda u Severnoj Makedoniji u stalnom porastu i da se paralelno s tim sprovode intenzivne kontrole u cilju suzbijanja sive ekonomije.

18:20Pre 61 d19.10.2025.

Autor

Društvo

Medvedi sve češće silaze do ivanjičkih sela: "Zakon ne dozvoljava da ih ubiješ, a šta ako neko strada?"

Sve češće u potrazi za hranom, medvedi sa Golije, Mučnja i Javora silaze do domaćinstava u ivanjičkim selima, gde prave veliku štetu. Na udaru su najčešće pčelinjaci i voćnjaci, a meštani, iako naviknuti na iznenadne posete ovih divljih životinja, nemoćni su da zaštite svoju imovinu.

14:14Pre 61 d19.10.2025.

Autor

U novoj studiji, istraživači su otkrili novu zvezdu pod nazivom J0715-7334, koja ima najnižu metaličnost od svih do sada poznatih zvezda i to za značajnu razliku.

Novootkrivena zvezda, crveni džin približno 30 puta masivniji od Sunca, skoro je dva puta "čistija" od prethodnog rekordera po niskoj metaličnosti i ima više od 10 puta manje metala od najsiromašnije zvezde u gvožđu koja je do sada otkrivena, pokazuju prvi spektrografi njene svetlosti. Sada drži oba ova rekorda, navode istraživači.

Procenjuje se da je J0715-7334 udaljena oko 85.000 svetlosnih godina od Zemlje, mada tačna distanca može teško da se odredi. To je smešta unutar Mlečnog puta, ali ugaoni moment zvezde ukazuje da je poreklom iz Velikog Magelanovog oblaka - patuljaste galaksije sa oko 30 milijardi zvezda, koja orbitira oko Mlečnog puta - pre nego što je "pala" u našu galaksiju.

Foto: Envato

Ono što čini J0715-7334 posebno zanimljivom jeste i niska koncentracija ugljenika. Većina drugih zvezda siromašnih gvožđem ima relativno visok udeo ugljenika, što podiže njihovu ukupnu metaličnost. Zbog toga prethodna zvezda sa najmanje gvožđa nije držala i rekord za najnižu metaličnost, jer se ugljenik računa u metaličnost iako nije metal.

Ova izuzetno niska metaličnost ukazuje da je J0715-7334 direktni potomak zvezde prve generacije, nastale iz prvobitnih oblaka vodonika koji su ostali nakon Velikog praska. To astronomima pruža retku priliku da zavire u same početke evolucije zvezda.

Otkriće bi takođe moglo pomoći naučnicima da shvate kako zvezde sa tako malo metala uopšte mogu da nastanu, što bi po trenutnim teorijama trebalo da bude nemoguće.

Foto: Envato

J0715-7334 je tek druga poznata zvezda čija metaličnost pada ispod onoga što astronomi nazivaju "pragom hlađenja fine strukture". Taj prag određuje minimalnu količinu teških elemenata potrebnih da oblaci užarenog gasa dovoljno ohlade da bi se zvezde mogle formirati, jer ti elementi oslobađaju više energije, što zauzvrat hladi okolinu.

Istraživači smatraju da su zvezde poput J0715-7334 ipak uspele da se formiraju zahvaljujući kosmičkoj prašini - sitnim fragmentima mrtvih zvezda i planeta - koja možda obezbeđuje dodatno hlađenje gasu.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)