Istraživači objasnili zašto zevamo i kako je ova aktivnost "zarazna"

Svi kičmenjaci zevaju, ili barem imaju gestikulaciju koju prepoznajemo kao zevanje. 

"Kada anketiram publiku i pitam: 'Zašto mislite da zevamo?', većina ljudi misli da to ima veze sa disanjem ili respiracijom i da nam to nekako povećava nivo kiseonika u krvi", kaže profesor bihejvioralne biologije na Univerzitetu Džons Hopkins Endru Galup, piše Gardijan.

Dodaje da većina zevanja zaista ima ovu jasnu respiratornu komponentu.

"Međutim, ono što većina ljudi ne shvata jeste da je ta hipoteza eksplicitno testirana i da se pokazalo da je pogrešna", napominje profesor.

Da bi testirali pretpostavku da zevamo kako bismo uneli više kiseonika ili izbacili višak ugljen-dioksida, istraživači su u studijama obavljenim osamdesetih godina manipulisali nivoima oba gasa u vazduhu koji su udisali dobrovoljci.

Foto: Envato

Otkrili su da, iako su promene značajno uticale na druge respiratorne procese, nisu uticale na redovnost zevanja.

Takođe, čini se da ne postoji nikakva sistematski merljiva razlika u količini zevanja kod ljudi koji pate od bolesti povezanih sa disanjem i funkcijom pluća - što bi logično bilo za očekivati ukoliko je zevanje povezano sa disanjem.

Zevanje nam hladi lobanju

Profesoru Galupu je mentor predložio da svoj diplomski rad uradi na temu zevanja, kad već niko ne zna zašto to radimo.

"Znali smo da sigurno služi nekoj osnovnoj fiziološkoj funkciji. Zato sam počeo da ispitujem obrazac motoričke akcije koji uključuje – ovo produženo otvaranje vilice koje je praćeno dubokim udisanjem vazduha, nakon čega sledi brzo zatvaranje vilice i brži izdah. I palo mi je na pamet da ovo verovatno ima važne cirkulatorne posledice koje su lokalizovane u lobanji", pojasnio je on.

Dodaje da se upravo to dešava.

"Nekoliko pregleda medicinske literature ukazuje da zevanje povećava dotok arterijske krvi u lobanju, a zatim i venski povratak (brzina kojom se krv vraća iz glave u srce). Na isti način na koji istezanje pomaže cirkulaciji u ekstremitetima, zevanje izgleda da čini isto za lobanju", navodi profesor.

Zašto je zevanje zarazno

Svi smo svesni fenomena kada jedna osoba u sobi - ili čak na TV ekranu - udahne gutljaj vazduha, ubrzo svi ostali urade isto.

Neki istraživači ukazuju da ova vrsta zaraznog ponašanja okuplja grupe, možda zato što je to obmanjujući signal pospanosti, dosade ili budnosti - iako je malo verovatno da je to glavna svrha zevanja, jer mnoge životinje koje ne žive u zajednici redovno zevaju.

"Moguće je da zarazno zevanje nema funkciju i da je samo nusproizvod naprednih društvenih kognitivnih mehanizama unutar visoko društvenih vrsta", napominje prof. Galup.

Foto: Envato

Jednostavnije rečeno, mnoge životinje, uključujući ljude, imaju različite načine za povećanje empatije, uključujući "ogledalske neurone", koji se aktiviraju kada pojedinac izvrši radnju i kada vidi nekog drugog da izvodi sličnu radnju.

Dakle, moglo bi biti da gledanje nekog drugog kako zeva jednostavno aktivira vaše ogledalske neurone, podstičući vas da i sami zevate.

Ali zarazno zevanje može takođe igrati ulogu u koordinaciji grupe kroz mehanizme povezane sa teorijom promene uzbuđenja: pomažući svakoj životinji u grupi da promeni stanje iz opuštenog u aktivno. Zevanje je verovatno dobro za nas i verovatno pomaže našem mozgu da bolje funkcioniše.

Komentari (0)