Društvene mreže sve više negativno utiču na psihu i zdravlje

Podaci Evropske unije tako pokazuju da oko 37 odsto građana najviše vesti i informacija dobija preko društvenih mreža, koje koristi oko 58 odsto građana u ukupnoj populaciji, dok šezdesetak odsto i dalje vidi njihov TV uređaj kao glavni izvor.

Ipak - danas su i TV uređaji velikim delom zapravo kompjuteri, koji pak svoje programe dobijaju putem ugrađenih aplikacija i interneta.

Virtuelni svet stvarniji od onog pravog

Dok na svetskom nivou prosečan korisnik provodi oko 2 sata i 35 minuta svakog dana na internetu i različitima aplikacijama na svom telefonu, ova brojka značajno ide nagore kako se spušta broj godina. Očekivano, korisnici od 23 do 45 godina su i najčešći korisnici mreža i aplikacija, naročito video servisa YouTube, kojeg prati čak 94 odsto. Sledi mreža Facebook sa 78 odsto korisnika, te TikTok sa oko 63 odsto.

Zanimljivo je i da je društvena mreža za profesionalce iz raznih oblasti, Linked In, najpopularnija kod korisnika između 38 i 55 godina, dakle, kod ljudi koji već imaju svoju razvijenu karijeru. Ono što brine psihologe i stručnjake je i sve veći skok broja korisnika među tinejdžerima - preko 83 odsto, dok populacija od 18 do 29 godina praktično u potpunosti koristi internet i društvene mreže - oko 95 odsto.

YouTube je globalno najkorišćenija aplikacija i mreža kada se gledaju sve grupe korisnika - to nije ni posebno čudno budući da je sama platforma dizajnirana "od nule" da bude prihvatljiva svima "od 7 do 77". Tako je YouTube prepun crtanih filmova, muzičkih spotova, različitih rijaliti programa, ali istovremeno i dnevnih vesti iz svih krajeva sveta, stručnih i naučnih emisija, te poslednjih godina sve više i veoma kvalitetnog arhivskog materijala, koji pre toga nije bio uopšte ni dostupan javnosti.

Platforma ima nešto više od tri milijarde korisnika u svetu, a svakog minuta se postavi novih 500 sati video zapisa. To, u teoriji, znači da bi za pregledanje celog YouTube bilo potrebno više od deset hiljada godina, odnosno - niko nikada neće pogledati sve video zapise, čak i da odmah prestane dodavanje novih.

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Digitalni podaci su novo zlato

Iako se internet najčešće posmatra kao savremeni način globalne komunikacije, kako poslovne, tako i privatne, često se zaboravlja da su na internetu bazirane brojne kompanije i usluge, u kojima širom sveta radi preko dvesta miliona ljudi.

11:07Pre 120 d28.09.2025.

Autor

Društvo

(VIDEO) Psihološkinja o ograničavanju pristupa društvenim mrežama deci: Zabrana neće rešiti problem, ključ u vaspitanju

Zabrane neće rešiti problem, poručuje psihološkinja Snežana Anđelić povodom plana EU da ograniči pristup društvenim mrežama deci ispod 16 godina. Ključ je, kako navodi, u edukaciji, ranom vaspitanju i odgovornom uključivanju roditelja i društva.

07:05Pre 131 d17.09.2025.

Autor

Društvo

Savetnik ministra informisanja: Potrebno uvesti zakonsku regulativu za oblast društvenih mreža na internetu

Savetnik ministra informisanja Miloš Garić izjavio je da Srbija još nema zakonsku regulativu kada je oblast društvenih mreža na internetu u pitanju, dodajući da je tu oblast potrebno zakonski regulisati.

13:54Pre 169 d10.08.2025.

Autor

Jedna od glavnih tačaka u prilog zabrani aplikacije i mreže TikTok u SAD proteklih godina bilo je i njen uticaj na povećanje anksioznosti i depresije kod tinejdžera, ali i kod nešto starijih. Iako sama platforma, koja ima više od dve milijarde korisnika, omogućava različite alate za filtriranje sadržaja, koncept "što više pregleda za što kraće vreme" koji koristi najveći deo kreatora video zapisa, doveo je do toga da velika većina TikTok videa nema apsolutno nikakav informativni ili zabavni kvalitet, već su u pitanju tzv. fast pace video zapisi kojima je jedini cilj da korisnik što duže ostane na određenom kanalu kako bi se povećao broj pregleda i interakcija.

Psiholozi i psihijatri već neko vreme upozoravaju da preterano korišćenje smartfona i društvenih mreža veoma negativno utiče na psihu pojedinca. U pitanju je prava zavisnost, jer kada dobijemo lajk ili komentar na nekoj društvenoj mreži, naš mozak oslobađa hormon i neuro-trasnmiter dopamin koji je "zadužen" za osećanje zadovoljstva i motivaciju.

Slično tome kada pojedemo parče čokolade, kolač ili dobijemo neku radosnu vest, kada se takođe oslobađa dopamin, i "lajkovi i šerovi" na društvenim mrežama, a pogotovo navTikTok-u i Instagramu, imaju isti psihološki efekat. Brojne kliničke studije pokazuju i da samo kratko vreme bez interneta i društvenih mreža kod više od 83 odsto korisnika dovodi do povećanja anksioznosti, depresije, "osećaja izostavljenosti", te čak i poremećaja sna.

Foto: Pixabay

Psihijatriji već imaju i kliničku sliku koja se naziva FOMO - Fear of missing out, tj. strah da ćemo nešto propustiti. Budući da naš mozak godinama dobija pozitivne stimulanse kada koristimo drušvene mreže, vremenom se podsvesno stvara slika da je i svet na društvenim mrežama jednako stvaran kao i svet oko nas.

Takođe, objave na društvenim mrežama su gotovo po pravilu ono što se psiholozi nazivaju highlight reel, tj. najbolji deo života - svi su, naizgled, uspešni, zadovoljni, nasmejani, uvek u provodu, itd.

Naravno, ovo je daleko od istine - čak se može i reći da je to zapravo neka vrsta ličnog marketinga - ali se vremenom stvara utisak da je to i stvaran život tih ljudi. Zbog toga se i dešava da često smatramo da neki naš tekst, slika ili video zapis jednostavno nisu "dovoljno dobri" za objavljivanje.

Stručnjaci navode da je najbolji način za smanjene ovih negativnih efekata veoma jednostavan - ograničiti vreme koje provedemo na društvenim mrežama. Za ovo postoje i brojne besplatne aplikacije za smartfone (kao i za kompjutere), koje odbrojavaju unapred zadato vreme za korišćenje određenih aplikacija ili web pregledača. U zapadnim zemljama se poslednjih godina odomaćio i termin "Go, touch grass" (Izađi, dodirni travu), koji opisuje upravo potrebu da se ograniči korišćenje interneta - ili barem da se to svede na razumnu meru.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)