Kako veštačka inteligencija menja razvoj softvera

Ova nova tehnika razvoja softvera i aplikacija par godina privlači izuzetno veliku pažnju celokupne svetske tehnološke industrije, jer suštinski menja način na koji se programi i aplikacije stvaraju.

Umesto klasičnog pisanja koda 'liniju po liniju', kao što je to bio slučaj praktično poslednje četiri decenije, ovaj novi pristup se oslanja na veštačku inteligenciju koja na osnovu opisa ('prompta') generiše noga programska rešenja. Suština samog 'vibe' programiranja je da korisnik ili programer opiše šta želi da gotova aplikacija radi, dok različiti Ai modeli preuzimaju zadatak da taj opis pretvore u funkcionalan kod. Programski jezici kao što su JavaScript, Rust, Python, TypeScript, HTML i SQL se i dalje koriste, ali ih u najvećem delu piše i povezuje u gotovu aplikaciju sam model veštačke inteligencije. Ovakav način rada danas je integrisan u praktično sve popularne alate koje koriste programeri, kao što su GitHub Copilot, Cursor, Ghostwriter i Claude Code, kao i platforme koje omogućavaju izradu aplikacija bez dubokog tehničkog znanja, kao što je 'Create' i njen 'Anything' Ai model.

Foto: Envato

'Vibe coding' se trenutno najčešće koristi za brzu izradu prototipova aplikacija, testiranje različitih ideja, kao i automatizaciju jednostavnijih procesa razvoja velikih aplikacija. Softverske kompanije i start-ap kompanije ga vide kao način da skrate vreme razvoja i smanje troškove, posebno u ranim fazama projekata. Ipak, mnogi stručnjaci upozoravaju da Ai generisani kod često zahteva dodatnu proveru, jer može sadržati mnoge bezbednosne propuste, lošu programsku strukturu ili rešenja koja su komplikovana za održavanje na duži rok.

Zanimljivo je i da je Mark Zuckerberg, osnivač Facebooka, jedan od najvećih zagovornika 'vibe coding' programiranja, a nedavno je izjavio i da 'želi da se polovina softvera za Facebook, Instagram i WhatsApp piše na ovaj način do kraja 2026'. I Sundar Pichai, CEO kompanije Microsoft, navodi da ovaj novi način pisanja aplikacija 'čini programiranje ponovo uzbudljivim'. Prema njegovim rečima, ovakav pristup omogućava novim programerima bez velikog iskustva, ili ljudima koji uopšte i nisu programeri, poput zaposlenih u marketingu ili proizvodnji, da brzo stvaraju nove aplikacije i ideje, bez dugotrajnog i komplikovanog učenja 'klasičnog' programiranja. Pichai ističe i da Ai modeli, uključujući Microsoft Copilot i Google Gemini, omogućavaju brži razvoj softvera i veću kreativnost. Takođe, ovaj novi pristup je promenio i način na koji se klasični programski jezici, poput 'Java Script' koriste. Tako onlajn usluga 'Strudel' omogućava tzv. 'live coding' ili 'programiranje uživo', koje je uglavnom fokusirano na muziku i audio-vizuelne projekte.

Uprkos kritikama pojedinih stručnjaka da bi veštačka inteligencija mogla da 'zameni' programere, trenutno većina programera smatra da 'vibe coding' pre svega menja samu prirodu posla, upravo na način na koji su to alati poput 'IDE development' softvera učinili pre dve decenije, te da je veštačka inteligencija upravo to - novi alat koji pored postojećih i 'tradicionalnih' mogu da koriste. Uloga programera će se tako u budućnosti pomeriti ka definisanju izgleda i mogućnosti aplikacija, dizajnu

kompjuterskog koda, testiranju prototipova i nadzoru rada Ai alata koji će zapravo pisati sav kod, a 'vibe coding' se tako sve više posmatra kao alat koji povećava produktivnost i ubrzava razvoj softvera, ali ne i kao kraj tradicionalnog programiranja.

Komentari (0)