Pregorevanje na poslu sve češće: Stručnjaci upozoravaju na skrivene simptome

Psihijatar dr Mirjana Đorđević podseća da pregorevanje nije trenutni umor, već proces koji se često prepozna tek kada se pojave ozbiljni psihički ili telesni simptomi.

Sagorevanje na poslu pogađa sve veći broj zaposlenih u Evropi, a prema istraživanjima, čak dve trećine ljudi navodi da je iskusilo neki oblik takozvanog burnout.

Iako Srbija, prema podacima, spada među zemlje u kojima građani relativno dobro ocenjuju svoje mentalno zdravlje, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da je problem zanemarljiv.

Dr Mirjana Đorđević, psihijatar Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" istakla je da su finansijske brige i stres na poslu danas među najčešćim izvorima psihološkog pritiska, prenosi RTS.

"Ključni problem u svim tim situacijama je neizvesnost. Upravo tu psihološka podrška može mnogo da znači – da se fokusiramo na ono što je u našoj moći i da povratimo osećaj predvidljivosti, jer nam on daje sigurnost", naglašava dr Đorđević.

Foto: Envato

Ona dodaje da su rezultati istraživanja koji pokazuju da građani Srbije svoje mentalno zdravlje često ocenjuju boljim od evropskog proseka zanimljivi i ohrabrujući. Razlog za to, smatra, leži i u kulturološkim obrascima.

"Kod nas postoje tradicionalne strategije prevazilaženja problema – zajedništvo, druženja, taj osećaj pripadnosti. Ta neformalna ćaskanja, odlasci na kafu i razgovori su dragoceni i imaju zaštitnu ulogu", kaže Đorđević.

Dekoncentrisanost i problemi sa snom vesnici pregorevanja

Pregorevanje se često razvija neprimetno

Prvi simptomi, kako objašnjava, retko se odmah prepoznaju kao psihološki problem.

"Ljudi najčešće prvo osete dekoncentrisanost i probleme sa spavanjem. Onda to pripišu promeni vremena ili spoljnim okolnostima, jer nam je teško da kažemo – ovo je moj psihološki problem“, navodi dr Đorđević.

Kako proces odmiče, javlja se gubitak zadovoljstva u aktivnostima koje su nekada prijale, povećana razdražljivost i anksioznost. Posebno je čest, kaže, obrazac preuzimanja previše odgovornosti.

Foto: Envato

"Ljudi često govore: 'Ništa ne smem da prepustim drugima, jer ako ja to ne uradim, neće biti dobro.' Ta nemogućnost da se oslonimo na druge i stalna unutrašnja napetost vode ka hroničnom umoru", rekla je dr Đorđević.

Taj umor, ako se ignoriše, može prerasti u ozbiljan zdravstveni problem – anksiozni poremećaji ili depresija. U praksi se, međutim, pomoć često traži tek kada se pojave fizički simptomi.

"Kod nas ljudi reaguju tek kada se javi neki telesni problem. Tek posle više pregleda shvate da je u osnovi zapravo izgaranje i dugotrajni psihički zamor", objašnjava dr Đorđević.

Uvesti odmor i razonodu kao neophodan deo dana 

"Kod nas se kaže 'ne radim ništa', a zapravo radim – odmaram se. Taj odmor mi vraća energiju koja mi je potrebna da bih kasnije bio produktivan", kaže psihijatar.

Problem je, dodaje, što i odmor sve češće podređujemo produktivnosti – nosimo laptop na putovanja, čitamo stručnu literaturu i na odmoru – tada kada bi trebalo da se isključimo.

"Savremeno društvo nameće stalni imperativ produktivnosti i osećaj da nikada nismo dovoljni. A nama je potrebno da stanemo, da udahnemo i da sebi damo prostor bez cilja", naglašava dr Đorđević.

Za sve koji prepoznaju simptome pregorevanja ili osećaju potrebu da razgovaraju sa stručnjakom, ona savetuje da se na vreme jave za pomoć.

"Čak i ako simptomi nisu izraženi, razgovor sa stručnim licem može biti dragocen. Pomoć je dostupna i važno je da znamo da u tome nismo sami", poručuje dr Mirjana Đorđević.

Komentari (0)