Psihologija ishrane: Zašto boravak u prirodi vodi ka zdravijim izborima hrane?

Autori studije sa Dreksel univerziteta i Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest kombinovali su anketu i dubinske intervjue kako bi ispitali vezu između prirode i načina ishrane, prenosi Eating Well.

U prvom delu rada 300 odraslih osoba iz različitih delova Sjedinjenih Američkih Država ispunilo je onlajn upitnik o tome koliko često i koliko dugo borave u kontaktu sa prirodom na tri načina: indirektno (posmatranje prirode kroz prozor), slučajno ili incidentalno (prolazak kroz zelene površine u sklopu svakodnevnih aktivnosti ili držanje biljaka u prostorijama koje često koriste), te namerno (svesno provođenje vremena napolju kroz aktivnosti poput odlaska u park, planinarenja ili baštovanstva).

PROČITAJTE JOŠ

MAGAZIN

Da li je post tokom trudnoće bezbedan i šta nije preporučljivo

Optimalna ishrana je od izuzetne važnosti kako za buduću bebu, zbog mnoštva nutrijenata potrebnih za njen rast i razvoj, tako i za buduću mamu. Zbog toga post na vodi nije preporučljiv za vreme drugog stanja.

13:24Pre 41 d02.04.2026.

Autor

MAGAZIN

Kako da se hranite ukoliko imate insulinsku rezistenciju

Insulinska rezistencija nastaje kada stanice vašeg tela postanu manje osetljive na insulin, koji reguliše nivo šećera u krvi (glukoze). Konzumiranje ishrane bogate hranjivim sastojcima, vlaknima, magnezijumom i proteinima može pomoći u preokretanju insulinske rezistencije.

12:53Pre 42 d01.04.2026.

Autor

Ispitanici su zatim popunili detaljan prehrambeni upitnik u kojem su naveli svoje navike ishrane u poslednjih mesec dana.

Istraživači su na osnovu tih podataka koristili dva indeksa: Healthy Eating Index-2020, koji meri koliko se ishrana približava važećim prehrambenim smernicama za Amerikance, te EAT-Lancet Index, koji ocenjuje obrasce ishrane prema preporukama za zdravlje ljudi i planete.

U drugoj fazi istraživanja 30 učesnika iz početnog uzorka odabrano je za dubinske intervjue. Razgovori su trebali da pojasne razloge i mehanizme koji stoje iza uočenih brojčanih povezanosti između boravka u prirodi i kvaliteta ishrane.

Rezultati su pokazali jasnu i statistički značajnu vezu između učestalosti i trajanja kontakta s prirodom i kvaliteta ishrane. Posebno su trajanje i učestalost incidentalnih i namernih interakcija s prirodom bili povezani s višim rezultatima na indeksima zdrave i održive ishrane.

Foto: Envato

Kroz intervjue su identifikovane četiri ključne teme koje objašnjavaju ove nalaze. Prva je da boravak u prirodi smanjuje stres i olakšava donošenje zdravijih prehrambenih odluka, dok stres i dosada često podstiču posezanje za nezdravom hranom.

Druga tema odnosi se na orijentaciju na zdravlje. osobe koje više vode računa o svom zdravlju istovremeno češće traže boravak u prirodi i pažljivije biraju namirnice, doživljavajući to kao povezane navike.

Treća tema je osećaj povezanosti s prirodom koji podstiče želju za celovitom hranom. Posebno su baštovani isticali da im uzgoj sopstvenih biljaka pojačava apetit za voćem, povrćem i minimalno prerađenom hranom.

Četvrta tema tiče se svesti o uticaju hrane na okolinu: učesnici koji razmišljaju o emisijama iz proizvodnje mesa, prednostima lokalne kupovine i drugim ekološkim aspektima češće usvajaju održivije obrasce ishrane.

Loše mentalno zdravlje utiče na prehrambene navike

Naknadna analiza naglasila je ulogu mentalnog zdravlja u ovoj vezi. Učesnici sa nižim nivoima depresije, anksioznosti i stresa pokazali su snažnije povezanosti između interakcija s prirodom i zdravijih prehrambenih navika.

Autori navode da loše mentalno zdravlje može da oteža pretvaranje vremena provedenog u prirodi u konkretne i zdravije izbore hrane.

Foto: Envato

Studija ima i svoja ograničenja. Uzorak od 300 osoba, iako geografski i demografski raznovrstan, ne mora da predstavlja celokupnu populaciju SAD.

Iinterakcije sa prirodom i prehrambeni unos zasnivaju se na samoprijavljenim podacima, što otvara prostor za greške i pristrasnost u prisećanju.

Ipak, nalazi nude praktične smernice za svakodnevni život. Ne zahtevaju radikalne promene rasporeda, već male i dosledne korake ka češćem kontaktu s prirodom.

Kao primere autori navode redovne šetnje kroz park ili drvećem obrubljene ulice, držanje biljaka u prostorijama u kojima se provodi najviše vremena, uzgoj sopstvene hrane u bašti ili teglama, te odlazak na pijace na kojima se nudi lokalna i sezonska hrana.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)