Veliki petak: Običaji i verovanja kojih se treba pridržavati na najtužniji dan

Veliki petak spada u najtužnije dane u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hristos svoj život dao da bismo mi živeli.

Zato je Veliki petak najtužniji dan u godini.

Tog dana se ne jede, ne veseli, već se samo moli za oproštaj grehova.

Za Veliki petak se vezuje više običaja kojih se treba pridržavati na ovaj dan.

Strogi post

Ovaj dan se posti strogo. Jede se samo hleb i pije se voda.

Verovanje u narodu je da se na ovaj dan ne jede kopriva, ali ni riba.

Foto: Envato

Ovaj dan se u kućama ne loži vatra i ne mesi se hleb.

Ne rade se kućni, ni poslovi u polju

Veliki petak je dan posvećen preispitivanju, a domaćice ne kuvaju.

Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.

Jaja se farbaju celi dan, u što šarenije boje, a prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća. To jaje se boji u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću.

Provlačenje ispod plaštanica

Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.

Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Foto: Envato

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara.

U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.

Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.

Komentari (0)