Misteriozni "ožiljak" od 11 km u ravnici otkriven preko gugla: Naučnici ustanovili da je od tornada

Ravnica Nularbor u južnom delu Australije, na obali Velikog australijskog zaliva, prostire se između Južne i Zapadne Australije. Zahvata površinu od oko 260.000 kilometara kvadratnih. 

Grmljavine u Australiji karakterišu veliki udari vetra, tornada, velika količina grada, pa se ubrajaju u četvrtinu svih gubitaka u prirodi. Zbog toga su istraživanja vezana za klimatske promene intenzivirana.

Otkrivena pojava na tlu ravnice zaintrigirala je naučnike, koji su posle detaljnih istraživanja otkrili da je "ožiljak" nastao kao posledica tornada.

Tornado je karakteristična pojava za SAD, ali nije redak ni na australijskom kontinentu.

Istorija tornada Australije

Tornado je vrsta razorne oluje velike snage koja je karakteristična po pijavici (vazdušnom stubu), gde se oblaci brzo okreću stvarajući levak u kontaktu sa površinom Zemlje. Brzina vetra pri pojavi tornada može da bude i preko 200 kilometara na čas.

Reč "tornado" potiče od španskog ili portugalskog glagola tornar, što znači "obrtati se". Tornado ima razornu moć, može da iščupa drveće iz korena, poruši nestabilne stambene objekte...

Ova vrsta prirodne nepogode postoji na svim kontinentima sem na Antarktiku. Najčešće se javljaju u regionu Velikih ravnica u Sjedinjenim Državama i u severoistočnom regionu Indije (Bangladeš). Prvi zabeležen tornado na australijskom kontinentu zabeležen je 1795. godine u predgrađu Sidneja. Ali pojave tornada u ovoj državi zvanično nisu potvrđene sve do 1.800 godine.

Poslednjih decenija, intenzivno se prate aktivnosti tornada u Australiji, uključujući tornado iz 2013. koji je prešao severoistočnu oblast Viktorija i stigao do granice Novog Južnog Velsa. Doneo je vetrove koji su duvali brzinama između 250 i 300 kilometara na sat. Tada su oštećeni mnogi gradovi na reci Marej, najdužoj reci u Australiji (2.589 km).

Od 2016. godine, jake oluje izazvale su najmanje sedam tornada u centralnim i istočnim delovima Južne Australije.

Za naučnike je važno da mogu na osnovu istraživanja tačno da predvide tornada, kako bi mogli da izdaju upozorenja stanovništvu. Zato je "ožiljak" u ravnici Nularbor bio koristan za proučavanje.

Misterija vihora tornada

Ravnica Nularbor je udaljena, suva zemlja bez drveća u južnoj Australiji. Čovek koji je otkrio "ožiljak" koristio je satelitske snimke Google Earth-a da bi pretražio Nulabor u potrazi za pećinama ili drugim kraškim obeležjima. To je predeo bogat pećinama, karstom i krečnjacima.

"Ožiljak" je dugačak 11 kilometara i širok između 160 i 250 metara. Nosi upečatljive šare zvane "cikloidne oznake", formirane od usisnih vrtloga tornada. To ukazuje da tornado nije bio obična oluja, već u kategoriji F2 ili F3, jačine vetra sa više od 200 kilometara na sat.

Pretpostavka je da je tornado trajao između sedam i 13 minuta, a da se vrtložni vetar unutar tornada kretao u smeru kazaljke na satu, u smeru zapad istok.

Lokalna vremenska posmatranja takođe su zabeležila intenzivnu oblačnost i padavine tokom tog perioda u novembru 2022. godine.
Za razliku od tornada koji su pogodili naseljena mesta, ovaj nije oštetio kuće ili gradove. Ali ipak je ostavio trag, erodirajući tlo i vegetaciju i preoblikujući površinu Zemlje.

Zanimljivo je da je ožiljak i dalje bio jasno vidljiv 18 meseci nakon događaja, kako na satelitskim snimcima tako i na tlu. Ovo je verovatno zato što vegetacija sporo raste u ovom suvom predelu, tako da još nije pokrila eroziju.

Naučno otkriće u ravnici Nularbor pokazuje koliko priroda može biti moćna i nepredvidiva, a često toga nismo ni svesni.

Komentari (0)