Najstarije životinje na svetu: Imune na rak, jedna rođena u vreme dinastije Ming

Dug životni vek retkost je u životinjskom svetu, međutim, postoje vrste koje su osvojile evolucionu lutriju zahvaljujući genima koji efikasno zaustavljaju proces starenja i sprečavaju bolesti povezane poput raka i neurodegenerativnih poremećaja.

Izvor: History   |  

30.12.2024. 17:38

Najstarije životinje na svetu: Imune na rak, jedna rođena u vreme dinastije Ming

Posečni životni vek ljudi na Zemlji je samo treptaj oka u poređenju sa dugovekošću pojedinih životinja.

To najbolje ilustruje pet najdugovečnijih stvorenja na Zemlji, piše History.

Kornjača Džonatan ima 192 godine

Džinovske kornjače, poreklom sa ostrva Aldabra na Sejšelima, najveća su i najstarija vrsta kornjača na Zemlji.

Naučnici su dug životni vek kornjači najpre pripisivali njihovom veoma sporom metabolizmu.

Međutim, sada misle da je reč o nekim drugim genetskim i biološkim procesima.

"Za većinu sisara reproduktivni učinak se vremenom smanjuje, jer kada jednom reprodukujete, evolucija više ne brine o vama. Međutim, kod kornjača i nekih vrsta riba reproduktivni učinak se zapravo povećava kako stare", istakla je biološkinja i kodirektorka Centra za istraživanje starenja Univerziteta u Ročesteru Vera Gorbunova.

Najstarija živa džinovska kornjača je Džonatan, sejšelska kornjača koja je rođena 1832. godine.

Arktički kit živi više od 200 godina

Dok je džinovska kornjača najdugovečnija kopnena životinja, okean je dom za nekoliko stvorenja sa zaista izuzetnim životnim vekom, uključujući neke vrste kitova.

Najdugovečniji sisar je Arktički kit (Bowhead whale), koji živi više od 200 godina.

Ovaj kit naseljava hladne arktičke vode i dobio je ime po masivnoj šiljastoj glavi savršeno dizajniranoj da probije debeli morski led.

Takođe se može pohvaliti najvećim ustima na planeti, dok sam njegov jezik teži više od tone.

Gorbunova kaže da morski biolozi nikada nisu pronašli maligni tumor na grenlandskom kitu.

"Oni su hiljadu puta veći od prosečnog čoveka, što znači da imaju hiljade puta više ćelija od nas. Očekivali biste da će dobiti tumore hiljadu puta češće, ali ne", istakla je biološkinja.

Grenlandska ajkula - 400 godina

Ogromna riba, koja ceo svoj život provodi u dubokim, arktičkim vodama, pliva glacijalnim tempom i raste neverovatno sporo - manje od 1 centimetar godišnje, ali može da naraste duže od 20 stopa.

Tek 2016. godine naučnici su konačno mogli da procene njenu starost.

Grenlandske ajkule se rađaju sa posebnim proteinom u očima koji nikada ne propada.

Datiranjem tog proteina ugljenikom, sada se procenjuje da najstarije grenlandske ajkule mogu da žive ogromnih 400 godina. Oni čak ne dostižu polnu zrelost do svog 150. rođendana.

Kao i druge dugovečne vrste, tajna dugovečnosti grenlandske ajkule može biti u njenim moćima u borbi protiv raka.

Genom grenlandske ajkule je dvostruko veći od ljudskog i sadrži više kopija gena koji igraju ulogu u popravljanju DNK i supresiji tumora.

Okeanski kvahog - školjka stara 507 

Ova gumena mala školjka koja se obično nalazi u čorbi od školjki je zapravo najstarija vrsta mekušca na Zemlji.

Okeanski kvahogovi su poreklom iz severnog Atlantika, gde ribari beru samo zrele primerke - najmanje 60 godina ili starije.

Međutim, ovi spororastući mekušci mogu da postanu mnogo stariji od toga.

Godine 2006. ekspedicija sa Univerziteta Bangor u Velsu pronašla je posebno veliki okeanski kvahog kod obale Islanda.

Koristeći moćan mikroskop, izbrojali su prstenove na školjki, od kojih svaki odgovara godini života.

Ispostavilo se da je kolosalna školjka stara 507 godina.

Dobila je nadimak "Ming" jer je rođena tokom dinastije Ming iz 14. veka.

Naučnici sumnjaju da postoje školjke koje su čak starije od Minga.

Stakleni sunđeri - 11.000 godina

Stakleni sunđeri, koji grade delikatne skeletne strukture nalik staklu napravljene od čistog silicijum dioksida - prvi put su evoluirali pre 650 miliona godina, vreme pre dinosaurusa.

Naučnici su mislili da su odavno izumrli sve dok čitav greben staklenih sunđera nije pronađen na dubokom dnu okeana u Kanadi 1987.

Međutim, tek 2012. je tim naučnika uspeo da proceni starost ovih lepih, rešetkastih sunđera.

Proučavajući sastav silicijumskih slojeva sunđera i upoređujući ga sa istorijskim podacima o temperaturi okeana, istraživači su izračunali da je stakleni sunđer star otprilike 11.000 godina (sa marginom greške od ± 3.000 godina).

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Komentari (0)