Problem emocionalne usamljenosti kod dece: Saveti roditeljima za radosnije odrastanje

Psihoterapeutkinja Alisi Iton pojasnila je da je dečija usamljenost u porastu zbog manjka spontanih druženja i sve dužeg vremena koje provode pred ekranima.

"U trenutnim slučajevima nije reč o fizičkoj izolaciji, već osećaju kod dece da ne pripadaju određenoj sredini ili se ne smatraju cenjeno", tvrdi Eaton, prenosi Klix.ba.

Kako bi im pomogli u procesu smanjenja osećaja usamljenosti, roditeljima se savetuje da podstaknu svoju decu da govore o ličnim osećajima, kao i da ih slušaju bez osude.

"Za mnogu decu ti osećaji mogu biti preplavljujući što ih navodi da se povuku iz društvenih situacija i izbegavaju da traže podršku. Zbog toga je bitno stvoriti okruženje u kojem se osećaju sigurnim da izraze svoje emocije" tvrdi psihoterapeutkinja.

"Kada oseća da ga niko ne razume, tada je i emocionalno usamljeno"

Takođe, od važnosti je razumeti razloge zašto se dete oseća usamljeno i razumeti njegove emocije.

"Kada dete oseća da ga niko ne razume, tada je i emocionalno usamljeno. U slučajevima i kada su okruženi ljudima, deca se mogu osećati izolovano ukoliko nemaju snažnu povezanost s nekim kome veruju", rekla je Iton.

Foto: Envato

Usamljenost kod dece se može pojaviti iz više razloga, pa je zbog toga bitno istražiti njen uzrok. Ukoliko imaju poteškoće u prijateljstvima, osećaju se isključeno ili prolaze kroz promene, razumevanje problema pomaže u pružanju adekvatne podrške. Prilike za druženje s vršnjacima može pomoći deci da se osećaju manje usamljeno.

"Pridruživanje klubu, započinjanje novog hobija i jednostavno provođenje kvalitetnog vremena s porodicom često može ublažiti osećaj usamljenosti", tvrdi psihoterapeutkinja.

Podrška i redovni razgovori

Kako biste pomogli detetu u procesu usamljenosti, bitno je da mu pomognete i da izgradi samopouzdanje.

"Usamljenost može podstaći sumnju u sebe, ali naglašavanje snage i postignuća pomaže u povratku samopouzdanja", kazala je Iton.

Foto: Envato

Usamljenost se rešava kontinuranom podrškom uz redovne razgovore, interes za detetove osećaje i uveravanje da nisu sami.

"Osećaj usamljenosti može narušiti dečije samopouzdanje i povećati rizik od anksioznosti i depresije. Deca bi trebalo da se osećaju važnom i voljenom. Prepoznavanjem usamljenosti na vreme, možete pomoći detetu da izraste u srećnu i samopouzdanu osobu", tvrdi Eaton.

Komentari (0)