Zašto se ničega ne sećamo iz perioda kada smo bili bebe, a to ipak može da utiče na naš život

Život mora da je bio sjajan kada smo bili bebe: hrane nas, oblače, nose, svi nam se smeškaju i mašu.

Šteta je samo da se niko od nas ne seća koliko smo tada uživali, piše Gardijan.

Infantilna amnezija

Sigmund Frojd je 1905. godine skovao termin "infantilna amnezija", koji se odnosi na neobičnu amneziju koja, u slučaju većine ljudi, iako ne svih, krije najranija sećanja njihovog detinjstva.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

Sa tržišta povučena tri proizvoda za decu za nedelju dana: "Nije moguće svaki pojedinačno uzorkovati i kontrolisati"

Za nedelju dana tri proizvoda za decu povučena su sa tržišta u Srbiji. Koordinator za regulatornu reformu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Aleksandar Simić izjavio je za RTS da Srbija ima dobre zakone koji su usklađeni sa propisima EU, ali da se oni nedovoljno sprovode.

22:10Pre 287 d16.02.2025.

Autor

MAGAZIN

Problem emocionalne usamljenosti kod dece: Saveti roditeljima za radosnije odrastanje

Usamljenost je česta pojava kod dece i ima velik uticaj na njihovo mentalno zdravlje i samopouzdanje. Utiče na decu i kada je reč o prilagođavanju na novu školu, problemima u prijateljstvima i osećaju isključenosti dok posmatraju svoje vršnjake kako se zabavljaju i druže.

09:31Pre 297 d06.02.2025.

Autor

Više od jednog veka kasnije, psiholozi su i dalje zaintrigirani zašto ne možemo da se setimo svojih najranijih iskustava.

"Većina odraslih nema sećanja pre druge do treće godine", naveo je profesor Ći Vang sa Univerziteta Kornel.

Do otprilike sedme godine, sećanja na detinjstvo su obično poput pačvorka.

Dvogodišnjaci mogu da se prisećaju događaja vrlo detaljno

Relativno donedavno, naučnici su mislili da mladi mozgovi nisu dovoljno razvijeni da formiraju trajna sećanja, ali studije iz osamdesetih su pokazale da mališani od dve godine mogu da formiraju sećanja i da se prisećaju događaja od nekoliko meseci ranije vrlo detaljno.

Izloženost traumi u ranom detinjstvu je takođe dobro dokumentovana kao povećani rizik od kasnije anksioznosti i depresije.

"Paradoks infantilne amnezije jeste kako to da ta iskustva zauvek utiču na naš život, ako su zaboravljena", istakla je Kristina Alberini, profesorka neuroloških nauka na Univerzitetu u Njujorku.

Čuvanje uspomena nemoguće bez hipokampusa

Istraživanje prof. Alberini na životinjama otkrilo je da se sećanja nastala tokom perioda 'infantilne amnezije', u stvari, čuvaju u mozgu do odraslog doba, iako se ne pamte svesno.

I kod odraslih životinja i kod ljudi, formiranje i čuvanje dugoročnih uspomena o nečijim životnim iskustvima nije moguće bez regiona mozga poznatog kao hipokampus.

Njen rad je pokazao da je region takođe važan u ranim sećanjima i ukazuje da se 'infantilna amnezija' javlja zbog kritičnog perioda u kome se hipokampus razvija usled novih iskustava.

"To ima mnogo smisla s obzirom na svu litaraturu o traumama", napominje profesorka.

Dodala je i to da ako deca zapamte neke teške situacije u ranom detinjstvu, možda se ne sećaju specifičnosti, ali će njihov mozak biti oblikovan u skladu sa tim iskustvom.

Profesorka Alberini postavlja hipotezu da rana sećanja funkcionišu kao šeme na kojima se grade sećanja u odraslom dobu.

Kao temelji kuće, oni ostaju skriveni, ali ključni.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)