Pešić o odrastanju u Pirotu i prvim uzorima: Imao sam sreće što je na dudu kod mog prozora bio koš

U emotivnom razgovoru Pešić je opisao odrastanje u Pirotu, govorio o svom prvom uzoru, susretu s Davorinom Popovićem na košarkaškom turiniru.

Selektor košarkaške reprezentacije rekao je da često čuje da treneri ne motivišu dovoljno igrače, ali se niko ne pita odakle treneri crpe motivaciju.

"Uticaj porodice u malim mestima intenzivniji je i bliži jer roditelji imaju i više vremena da se posvete deci zbog načina života koji je usporeniji", priča Pešić, naglašavajući da sve kreće upravo iz porodice.

Prvi uzor komšija

Imao je, kaže, sreću da je Pera Stamenović na dudu pored njegovog prozora na samoj ogradi koja razdvaja dva dvorišta postavio koš i tu trenirao.

"Tako sam počeo da igram. Njega smo zvali Peko, ja sam bio osnovac. Inficirao me je svojom motivacijom i posvećenošću. Postao je moj prvi uzor", opisao je Pešić upoznavanje sa košarkom.

Foto: Milena Đorđević

Kako se prisetio, 1967. godine u Pirotu, gde je živeo od treće godine, odigravao se kvalifikacioni turnir za ulazak u prvu ligu i došlo je šest timova.

"Davorin Popović bio pravi plejmejker"

"Mlada Bosna je učestvovala na turniru u Pirotu, a za njih igrao Davorin Popović Pimpek. Bolji je svakako bio pevač i slušamo ga dan danas i volimo, ali bio je i pravi plejmejker. Nešto niži od mene (Pešić je visok 185 cm), ali bio je kreativac asistencije, pravi igrač i prava škola, pravi predstavnik jugoslovenske škole košarke", prisetio se selektor.

Zatim je usledio dolazak u Beograd gde je Pešić igrao za Partizan iako navija za Crvenu zvezdu.

"Pre toga sam dva puta bio u Beogradu. Jednom nas je tata vodio da vidimo 'Albaniju' pa smo stajali i brojali spratove, a drugi put kad sam za Pirot igrao protiv Železničara Kalemegdanu. Trener Rajičić, čuveni istovremeno trener juniorske reprezentacije Jugoslavije, a Ranko Žeravica koji je bio selektor trener seniorske reprezentacije, oni su me praktično doveli u Partizan, a ja sam navijao za Zvezdu", rekao je Pešić.

Foto: Milena Đorđević

Ubrzo je, međutim, hteo da se vrati u Pirot jer mu je nedostajala porodica, ali je kako kaže, majka odigrala ključnu ulogu i nije to dozvolila.

"Nekako sam pregurao prvi slobodan vikend u Beogradu sam, ali drugog sam se spakovao i otišao u Pirot. Zateknem roditelje i brata za ručkom, baš to sam i hteo. Otac me nije do kraja doživeo i bilo mu je u redu da ostanem u Pirotu, ali majka u neko doba, kad smo završili ručak kaže mu: 'aj ti Sretene idi kupi kartu, on se sutra vraća nazad'", opisao je Pešić taj momenat.

Kako je pojasnio, majka je znala da je njegov put samo ovaj kojim je i išao.

Dolazak u Sarajevo životna prekretnica

Ključnu ulogu za prelazak u Sarajevo odigrali su, prema rečima Pešića, Ranko Žeravica i Bogdan Tanjević.

"Boša je jednostavno procenio da kad nije standardni reprezentativac da će da bude trener i zvao me za plejmejkera. U Partizanu sam imao problema sa trenerom i on sa mnom i dolazim u Sarajevo 1973, a tu je bila i lepa mlada košarkašica Železnicara Vera (Pešićeva današnja supruga)", prisetio se selektor.

Naveo je da je sa ekipom Bosne kao jedinom iz Jugoslavije osvojio Kup evropskih šampiona, a ubrzo je postao i prvi generalni menadžer nekog košarkaškog kluba.

Foto: Milena Đorđević

Ipak, najdirljivije momente vezuje za  Indijanapolis gde se popeo na pobedničko postolje.

"S leve strane Nemci, tu je moj Marko (sin), s desne Argentici, jer su oni s nama igrali u finalu i u jednom momentu vidim deset mojih igrača. To je bilo nestvarno, a doček u Beogradu nikad ne mogu zaboraviti", rekao je Pešić.

Kako je opisao, oduševljeni ljudi su bili uz ulice od aerodroma do centra grada i to ne može da se poredi sa današnjom terasom.

"Bio bih mnogo siromašniji, uskraćen da to nisam doživeo. To je nešto što te drži u životu i motiviše za dalje", pojasnio je Pešić i dodao da se danas često može čuti da trener ne motiviše dovoljno igrače, ali se niko ne pita ko motiviše tog trenera.

Komentari (0)