Od zatvaranja Sikstinske kapele do "Habemus papam": Ko su kardinali koji biraju papu i kako se odvija konklava

Kako Vatikan navodi, od 1059. godine kardinali su jedini koji imaju pravo da biraju papu.

Tajni proces izbora novog pape nosi naziv konklava koji je dobijen od latinskog izraza cum clave, što znači "sa ključem", pa i sam naziv zapravo ukazuje na zatvorenost tog događaja i izolovanost učesnika.

Konklava je prožeta mnoštvom običaja koji su vekovima ostali gotovo nepromenjeni. Međutim, jedno važno pravilo doneto je tek pre nešto više od 50 godina.

Naime, prema pisanju Njujork Tajmsa, zbog reformi koje je sproveo papa Pavle Šesti 1970. godine, kardinali koji imaju 80 ili više godina u trenutku smrti prethodnog pape ne mogu prisustvovati, niti učestvovati u izboru novog poglavara Rimokatoličke crkve. 

Ko su kardinali elektori i odakle dolaze?

Iako ima 252 kardinala širom sveta, tek je njih 135 mlađe od 80 godina, a iza zatvorenih vrata Sikstinske kapele biće njih 133. Oni nose "titulu" kardinala elektora, pošto ih od ostalih kardinala izdvaja činjenica da učestvuju u konklavi.

Jedan broj kardinala koji će glasati tokom konklave imenovao je sam papa Franja u proteklih 12 godina, a 20 zvaničnika je steklo zvanje kardinala tek u decembru prošle godine. 

Među njima je i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, koji je prvi kardinal ikada koji dolazi iz Srbije. Nemet je jedan od elektora i učestvovaće u konklavi, a pošto svako ko bira može i da bude biran, postoje teorijske šanse da on dođe na čelo Rimokatoličke crkve. 

Na sajtu beogradske nadbiskupije navodi se da svetski mediji kardinala Nemeta pominju u užem krugu kandidata za papu.

"Među mogućim kandidatima za papu pominje se nekoliko imena: francuski nadbiskup Marseja Žan-Mark Avelin (66), mađarski kardinal Peter Erdo (72), kardinal Mario Greč (68) sa Malte, italijanski kardinal Pjetro Parolin (70), filipinski kardinal Luis Antonio Gokim Tagle (67), kardinal Josif Tobin (72) iz ​​SAD, kardinal Piter Kodvo Turkson (76) iz Gane i nadbiskup Bolonje Mateo Marija Zupi (69). Kao potencijalni kandidat smatra se i beogradski nadbiskup kardinal Ladislav Nemet", piše austrijski Kosmo.

Kako piše na zvaničnom sajtu Svete stolice, više od 50 kardinala elektora dolazi iz Evrope, pri čemu Italija ima najveći broj predstavnika. Deset kardinala je iz Sjedinjenih Američkih Država, 23 iz Azije, 21 iz Centralne i Južne Amerike, a 18 iz Afrike.

Iako najviše kardinala elektora dolazi sa Starog kontinenta, smatra se da to neće biti presudno prilikom izbora novog pape. Analitičari smatraju da će kardinali glasati na osnovu toga da li žele da se, nakon stolovanja pape Franje koji je bio otvoreniji i inkluzivniji od svojih prethodnika, vrate tradiciji ili žele da nastave put kojim je on poveo Rimokatoličku crkvu.

Ono što je sigurno jeste da će naslednik pape Franje biti muškarac, pošto, iako teorijski ne postoje prepreke da žena bude papa, problem je praktične prirode. Da bi žena postala poglavar Rimokatoličke crkve, ona mora da bude među kardinalima elektorima. Međutim, ne samo da među onima koji učestvuju u konklavi nema žena, nego su sva 252 kardinala na svetu muškarci.

Zaključana Sikstinska kapela i tajnost konklave

Iako proces izbora pape zvanično počinje 7. maja, kardinali su odmah po smrti pape Franje počeli da se okupljaju i, kako svetski mediji pišu, da se dogovoraju, pregovaraju i razmatraju ko bi mogao da bude najbolji izbor za novog poglavara.

Ne samo da su se kardinali okupili, nego su i pripreme Sikstinske kapele za ovaj proces uveliko u toku.

Sikstinska kapela, u kojoj se tradicionalno odvija konklava, zatvorena je za posete od 27. aprila.

Tokom priprema za početak tajnog obreda postavljen je lažni pod u Sikstinskoj kapeli, kako bi se izravnala površina, a radnici su postavili i jednostavne drvene stolove za kardinale, koji će za njima sedeti i glasati, kao i rampu koja vodi ka glavnom delu za sedenje, namenjenu kardinalima u invalidskim kolicima, piše AP.

Kako ta novinska agencija navodi, inženjer koji nadgleda radove Silvio Skrepanti je rekao da radnici takođe deaktiviraju sve elektronske senzore koji su poslednjih godina postavljeni u Sikstinskoj kapeli radi zaštite fresaka koje se u njoj nalaze.

Ta aktivnost je deo tehnološkog "zamračenja" koje prati konklavu, s ciljem da se spreči prisluškivanje tajnih razgovora i obezbedi da kardinali nemaju nikakav kontakt sa spoljnim svetom.

Kardinalima će pred sam početak konklave biti oduzeti mobilni telefoni, a neće imati pristup ni novinama, televizorima i drugim sredstvima iz kojih bi mogli da dobiju informacije o govorenjima u spoljnom svetu.

Od molitve do belog dima i "Habemus papam"

Obredi konklave počinju javnom misom "za izbor rimskog pontifa", koja će biti služena u 10 časova po lokalnom vremenu u Bazilici Svetog Petra. Misu će voditi kardinal Đovani Batista Re, dekan Kardinalskog kolegijuma.

Prema molitveniku "Ordo Rituum Conclavis", što u prevodu znači "Obredi konklave", kardinal Re će započeti molitvom: "Bože, večni pastiru, Ti koji upravljaš svojim narodom očinskom brigom, podari svojoj crkvi pontifa koji Ti je po svetosti života prihvatljiv i potpuno posvećen služenju Tvom narodu".

Nakon jutarnje mise, pravilnik predviđa da se kardinali okupe kasnije popodne i tek tada uđu u Sikstinsku kapelu. Tu polažu zakletvu da će vernо i savesnо poštovati pravila izbora pape. 

Takođe, svaki kardinal se zaklinje da će, ako bude izabran, "vernо ispunjavati Petrovu službu kao pastir univerzalne crkve i snažno potvrđivati i braniti duhovna i vremenska prava, kao i slobodu Svete stolice".

Nakon što i poslednji kardinal stavi ruku na Jevanđelje i položi zakletvu, nadbiskup Dijego Raveli, glavni vatikanski liturgičar, izgovoriće: "Extra omnes", što znači "svi napolje", naređujući da svi koji nisu direktno uključeni u konklavu napuste Sikstinsku kapelu.

U tom trenutku će i zvanično početi tajni obred, a prve večeri kardinali obično odlučuju da zapale svoje prve listiće, tako da iz dimnjaka na Sikstinskoj kapeli izađe crni dim. Kad god se nakon toga na tom mestu pojavi crni dim, znači da papa nije izabran.

Foto: AP/Michael Sohn

Tek kada dim bude bio bele boje, značiće da su kardinali izglasali novog poglavara.

Svako jutro i svako popodne mogu se održati po dve runde glasanja, dok jedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu. Četvrtog dana, ako niko nije izabran, kardinali će napraviti dužu pauzu za molitvu.

Dok svaki kardinal stavlja svoj glas u urnu koja se nalazi ispred Mikelanđelove freske "Strašni sud", obećava da je glasao za kandidata za kog veruje da zaslužuje da bude izabran.

Kada jedan od kandidata dobije 89 glasova, kardinal Pjetro Parolin, koji je najviši član Kardinalskog kolegijuma mlađi od 80 godina, tog kandidata će pitati da li prihvata svoj kanonski izbor za vrhovnog pontifa. Zanimljivo je da ni pravilnik ni molitvenik, po kojima se odvija proces izbora pape, ne uzimaju u obzir mogućnost da odabrani kandidat ne pristane da bude papa.

Odmah nakon što on odgovori potvrdno, novi papa će izabrati ime kojim će ga zvati.

Glasački listići, zajedno sa zabeleškama kardinala ili evidencijom glasova, pale se sa hemijskim dodatkom kako bi se proizveo beli dim, koji će kroz dimnjak Sikstinske kapele svetu objaviti da je papa izabran.

Foto: AP/Gregorio Borgia

Kardinali zatim tradicionalno prilaze novom papi i odaju mu počast, a potom pevaju himnu "Te Deum" u znak zahvalnosti Bogu.

Zatim će najstariji kardinal đakon, francuski kardinal Dominik Mamberti, prefekt Apostolske signature, najvišeg suda Svete stolice, izlaći na centralni balkon Bazilike Svetog Petra i javnosti saopštiti: "Habemus papam". Time će izbor pape i zvanično biti završen.

Konklava može trajati od nekoliko sati, pa sve dok jedan od kandidata ne bude imao 89 glasova. Prethodne dve konklave trajale su po dva dana, a najduži izbor pape u 13. veku trajao je 1.006 dana, kada je izabran papa Klement Četvrti.

Komentari (0)