Kriza na tri fronta: Zbog nestašice nafte i gasa biće ugrožena i proizvdnja struje

Zbog američkih sankcija Natnoj industriji Srbije, iz naftovoda Janaf ne dobijamo ni kap sirove nafte od 9. oktobra. Uskladištene rezerve, mogu da podmire rad rafinerije u Pančevu oko dva meseca. Ako se ugase proizvodni pogoni, pored dizela i benzina, ostaćemo i bez naftnih derivata, a bez njih ugrožene su farmaceutska, petrohemijska, građevinska industrija i poljoprivreda. Derivat mazut je itekako potreban za naše termoelektrane. 

Sagovornici Newsmax Balkans upozoravaju da Srbija nema veliki manevarski prostor za pregovaranje, jer su u igri veliki geopolitički akteri, čiji se interesi lome preko malih država. U ovom slučaju, Srbija da bi odobrovoljila da dobijemo naftu, moramo da se zamerimo sa Rusima. U tom slučaju, ugrožavamo mogućnost produženja gasnog sporazuma, koji nam ističe 31. decembra. Bez gasa biće pogođene i ostale grane privrede. I u slučaju nestašice gasa, ugrožena nam je prozvodnja struje iz gasnih elektrana.  

Kako navodi ekonomista Milan Beslać, ruska strana nikako ne želi da bilo kojim potezom pokaže slabost pred Amerikancima. 

"Verujem da su Rusi spremni da NIS ode u stečaj. Njima je to manje zlo, nego da izgube tako što će svoje akcije da daju nekome ko neće moći u dogledno vreme da im ih vrati nazad. Nije dobra varijanta da to bude Srbija. Amerikanci uvode isključivo sankcije Srbiji. Oni znaju pouzdano da Rusi neće imati ni mikron štete od onoga što oni žele; u osnovi, prihodi koji nisu ostvareni i koji se kroz dividende i dobit vraćaju u Rusiju, samo su kap vode u moru. Ovo je isključivo pritisak na Srbiju da se ‘otegne’ od Rusije i da kroz ovaj slučaj izgube prijateljstvo sa Rusijom", navodi ekonomista Beslać.

Printscreen: Newsmax BalkansMilan Beslać

Naš sagovornik veruje da postoje prijateljske firme iz Kine, sa Arabijskog poluostrva i iz Mađarske, koje bi potencijalno mogle da preuzmu akcije.

"Koliko naša vlast radi na tome, nemam pouzdane informacije. Ugrožena je bukvalno celokupna industrija. Naftni derivati se koriste za proizvodnju asfalta, u industriji guma, građevinarstvu, farmaceutskoj industriji, transportu, avio-transportu", dodaje Beslać, ukazujući da sve to da utiče i na cene u maloprodaji, a u budućnosti uticaće i na inflaciju.

Ugrožena proizvodnja struje

Kako navodi naš sagovornik, mazut se koristi u termoelektranama. Eventualni prekid proizvodnje u pančevačkoj rafineriji, uticao bi na rad naših termoleketrana. S druge strane, ako se ne produži ugovor sa Rusima, ugrožen je i rad gasnih elektrana. 

"Mnogo veća opasnost od nestanka nafte jeste nestanak gasa. Imamo dve gasne elektrane, jednu u Pančevu, drugu u Nišu. Zbog sušnog leta opao je procenat struje koju dobijamo iz hidropotencijala je opao za oko 30 odsto. Prema tome, naša uzdanica jesu Rusi, voleli to ili ne", dodaje Beslać.

Srbija oko 80 odsto gasa nabavlja iz Rusije, a tek 20 odsto iz Azerbedžana.

Neisplativ uvoz gotovih derivata

Alternativa nabavci sirove nafte kroz cevovod Janaf jeste uvoz sirove nafte baržama i železničkim cisternama ili direktna kupovina gotovih naftnih derivata iz inostranstva.

Prema rečima ekonomiste Velimira Gavrilovića, uvoz alternativnim pravcima je tehnički teško izvodljiv.

Foto: Envato

"Moguće je kombinovati barže, železničke kompozicije i kamionske cisterne i na taj način nabaviti neke dodatne količine sirove nafte. Pun kapacitet je nemoguć, jer postoje logistički problemi, poput luke u Pančevu. Rečni put je, posle naftovoda, najjeftiniji vid transporta sirove nafte, ali tu zavisimo i od vremenskih uslova - vodostaja. Postoji i opasnost da Rumunija, kao članica NATO, blokira taj rečni put za transport nafte", navodi Gavrilović.

Naš sagovornik ukazuje i na probleme oko zatvaranja rafinerije - konzervacija je izuzetno skupa, a u budućnosti je ponovno pokretanje proizvodnje takođe veoma skup proces. Kako navodi, nafta dobijena iz domaćih izvora nije dovoljna da održava rad rafinerije na tehničkom minimumu. 

NIS: 80 odsto nafte se uvozi

Kako za Newsmax Balkans navode iz Naftne industrije Srbije, Rafinerija nafte Pančevo jedno je od najmodernijih prerađivačkih postrojenja u ovom delu Evrope i njen rad značajan je za snabdevanje ne samo tržišta Srbije, već i regionalnih tržišta. 

Foto: Tanjug/Stojan Vašev

"Od 2009. godine u modernizaciju Rafinerije u Pančevu uloženo je više od 900 miliona evra. Maksimalni godišnji kapacitet prerade je 4,8 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, a rekordan obim prerade zabeležen je u 2022. godini i iznosi 4,4 miliona tona", navode u NIS.

Prosečna godišnja proizvodnja najvrednijih derivata (dizela, benzina i autogasa) u poslednjih pet godina iznosi 2,4 miliona tona. Kada je reč o uvozu nafte, NIS za preradu koristi oko 80 odsto uvozne nafte, uglavnom iz Kaspijskog regiona, sa Bliskog istoka i severa Afrike, dok se ostatak obezbeđuje iz proizvodnje NIS u Srbiji. 

Više puta odlagane sankcije

Sjedinjene Američke Države su primenu sankcija, uvedenih u januaru kada je Naftna industrija Srbije (NIS) stavljena na listu zbog većinskog ruskog vlasništva, više puta odlagale - poslednji put do 8. oktobra. A zvanično 9. oktobra su uvedene sankcije. 

Podsećamo, ruska državna kompanija "Gasprom" je u septembru delimično izašla iz vlasništva NIS, prodajom 11,3 odsto akcija firmi "Intelidžens" iz Sankt Peterburga, kojom takođe upravlja "Gasprom". Ćerka kompanija "Gaspromnjeft" i dalje poseduje 44,9 odsto akcija NIS, dok država Srbija ima 29,9 odsto. Preostali udeo pripada malim akcionarima. 

Komentari (0)