(VIDEO) Gosti Newsmax Balkans o zagađenju vazduha: Lekar savetuje nošenje maske, fizičar upozorava na teške metale

Srbija je u ponedeljak ujutru bila na 43. mestu od ukupno 134 države koje podležu merenju zagađenosti vazduha. Gosti jutarnjeg programa "Otvori oči" komentarisali su uzroke i posledice takvog stanja koje se tokom prvih dana nove godine drastično pogoršalo.

"Hirurške maske koje obično koristimo delimično štite od prolaza čestica kroz nju. Kada ste napolju, organi za disanje su izloženi vazduhu, ali važno je reći da organi za disanje nisu samo pluća, već oni počinju sa vrhom našeg nosa. Dakle, najbolje je disati kroz nos, jer su dlačice u njemu jedan 'grubi filter' koji zadržava krupnije čestice. One čestice manje od pet mikrona, koje se nađu u vazduhu, lako prolaze u donje partije disajnih puteva i prodiru do onih najsitnijih bronhija. Savet je da se nosi maska prilikom većeg aerozagađenja, pogotovo kad su izmaglica i smog, a treba i voditi računa o tome da se što manje vremena provede napolju", objasnila je Plavšić za Newsmax Balkans.

Printscreen: Newsmax Balkans

O samom poreklu i profilu čestica u vazduhu fizičar Stojić kaže da se u atmosferi urbane sredine nalazi oko 20.000 različitih vrsta zagađujućih materija.

"Čestice u sebi sadrže razne materije opasne po zdravlje poput teških metala i organskih jedinjenja koja mogu biti toksična, mutagena i kancerogena. Međutim, u vazduhu postoje i gasovi malog prečnika, poput benzena, od čega se ne možete zaštititi maskom. Svih ovih materija u vazduhu u Beogradu stalno ima i mi te vrednosti na Institutu stalno merimo. Kada dođemo u situaciju da je koncentracija takva da mi možemo da ih namirišemo, onda je situacija zastrašujuća. Stvari koje pojedinci mogu da urade kako bi se zaštitili od zagađenja ne rešavaju problem, jer je problem u zagađivačima. Da bi se ti problemi rešavali, društvo mora da bude angažovano na svim nivoima, što znači saradnju između donosilaca odluka, istraživača i svih ljudi na terenu, kao i opšte populacije čija mišljenja treba uvažiti", opominje Stojić.

Podaci SZO zabrinjavaju

Na pitanje da li vazduh može da bude smrtonosan, doktorka je iznela zabrinjavajuće statističke podatke.

"Po statistikama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), negde oko sedam miliona ljudi u svetu tokom godine umre zbog različitog stepena zagađenja. Za Srbiju, SZO spominje oko 65.000 smrti godišnje. To svakako nije posledica jednodnevnog udisanja zagađenog vazduha, ali česta izloženost i malim dozama dovodi do oštećenja ćelija sluzokože koje su jedina zaštita od prodora čestica i stvaranja štetnijih efekata aerozagađenja", istakla je Plavšić.

Prema Stojićevim rečima, Institut za fiziku godinama radi istraživanja koja su utvrdila da nam je zagađenje vazduha uskratilo čak deceniju života.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Radili smo više istraživanja o kumulativnim efektima zagađenja vazduha po zdravlje stanovništva. Studije su pokazale vezu i postoje naučne osnove da se ovaj problem dublje analizira. Srbija ima veliki problem u baznom nivou, a to su osmatranja stanja životne sredine i njen uticaj na stanovništvo nekog podneblja. Tu leže zapravo problemi neutvrđivanja svih činilaca na egzaktan i kvantitativan način. Nisam siguran da naše društvo ima kapacitet da u ovom trenutku prepozna ozbiljnost ovog problema i da se bavi njim", naveo je Stojić.

On je istakao da u glavne zagađivače vazduha u Srbiji spadaju termoenergetski sektor, individualna ložišta tokom grejne sezone, industrijska postrojenja, saobraćaj...

Deca i stariji najosetljivije grupe

Doktorka se osvrnula na pitanje najugroženijih kategorija stanovništva koje pogađa zagađen vazduh.

"Deca i starije osobe su osetljive kategorije kada je reč o bilo kojoj bolesti. Međutim, u ovom slučaju je i radno stanovništvo ugroženo i u opasnosti od nastanka hroničnih oboljenja organa za disanje, kao što su bronhitis i astma, ali i čestih infekcija virusne ili bakterijske prirode. Štetne materije iz vazduha nisu neke neaktivne biohemijske čestice koje samo tako prođu kroz naše disajne puteve, već ulaze direktno u našu krv, posebno one manje od pet mikrona i koje prodiru do krajnjih delova organa za disanje. U jednom trenutku sve to može dovesti do toga da ćelija nekog tkiva više ne funkcioniše normalno, već se ponaša kao maligna ćelija koja može brzo da se razmnožava", upozorila je Plavšić.

U uslovima opasnim po zdravlje od zagađenja, doktorka je posavetovala kako sačuvati najmlađu populaciju.

"Ne bi trebalo da se u vreme velikog zagađenja igraju napolju i da uopšte provode vreme napolju kada je takva situacija, kada su magla ili smog, takođe. Nema preventive od udisanja vazduha, osim saveta da se ode negde van grada gde je čistiji vazduh, na Avalu ili pored reke kada nema magle, jer je tu strujanje vazduha bolje i manja je koncentracija zagađivača", objasnila je gošća Newsmax Balkans.

Gostovanje dr Zorice Plavšić i fizičara Andreja Stojića možete pogledati u nastavku:

Komentari (0)