Van Gog - umetnik koji je za života prodao samo jednu sliku i umro u bedi
Vinsent Van Gog danas se smatra jednim od najvećih svetskih slikara, ali za života je bio nepoznat, nepriznat i uspeo je da proda samo jednu sliku. Čuvenog slikara kroz ceo život pratili su beda i duševne teskobe.
Slikar Vinsent van Gog rođen je 1853. godine u Holandiji.
U težnji ka pronalaženju sebe, život su mu obeležila brojna putovanja, česte promene mesta boravka, posla, ali i duševnog stanja.
Ljubav prema slikama rodila se rano, zahvaljujući stricu koji je bio galerista, a potom i bratu Teu, za koga je bio jako vezan.
Iako je u ranoj mladosti povremeno crtao, nije bilo nikakvih naznaka da će Van Gog postati slikar.
Ozbiljno počinje da se bavi slikarstvom tek u 28. godini, da bi do kraja svog života naslikao preko 800 slika, što je impresivno, s obzirom na to da je umro u 37. godini.
Van Gogov poslednji dom bila je gostionica Ravu u Overu, najjeftinja koju je mogao da nađe.
Začetnik postimpresionizma
Van Gog se divio impresionistima i družio se s njima, ali nikada im zaista nije pripadao.
Krajem 19. veka umetnici koji su se inspirisali impresionističkim teorijama, počeli su da odbacuju mnoge principe tog pokreta.
Najznačajniji umetnici među njima su bili Pol Sezan, Pol Gogen i Vinsent Van Gog.
Ovi revolucionari nazvani su "postimpresionistima".
Na Van Gogov stil veliki uticaj imala je i japanska umetnost, uočljiva na pozadini mnogih njegovih dela.
Za holandskog umetnika sve što je slikao imalo je duboko značenje. Gezda su bila simbol porodice i sigurnosti, suncokreti radosti, zvezde raja, čempresi odvažnosti i besmrtnosti.
Suncokrete, koji postaju njegov lični znamen, počinje da slika za vreme boravka u Parizu.
Vinsentovo unutrašnje rastrojstvo uzimalo je maha pa tako 1889. godine svojevoljno počinje da se leči u psihijatrijskoj bolnici u Sen Remiju. Neverovatno je koliko je baš u tom periodu bio plodan u svom radu. Vreme provedeno u prirodi i prepuštanje umetnosti bili su lekoviti za njegovo stanje.
Za 26 dana naslikao je 18 slika. U tom razdoblju nastaju "Perunike" i njegova najpoznatija slika "Zvezdana noć".
Još neverovatnije je što je, za razliku od posthumne popularnosti i cene njegovih dela, za života uspeo da proda samo jednu sliku.
Van Gogovo samosakaćenje
Neko vreme Van Gog i Pol Gogen proveli su živeći u Arlu kao cimeri.
Van Gogu je to bilo ostvarenje sna jer se divio Gogenu i verovao da će deliti iste stavove.
Obojica su želela da raskinu sa dotadašnjom umetničkom tradicijom i prokrče put novom pravcu.
Međutim, njihove ideje nisu bile identične. Van Gog je inspiraciju crpio iz sveta koji ga okružuje, što je, između ostalog, bio razlog nesuglasica sa Gogenom, koji mu je zamerao što ne slika iz mašte.
Van Goga je to povredilo jer je izgarao od želje za njegovom podrškom.
Nedugo posle njihove svađe došlo je do mitologizovanog incidenta, kojim se istraživači i dalje bave.
Van Gog je doživeo nervni slom i trenutku krize odsekao deo svog uha, po čemu je prepoznatljiv.
Deo odsečenog uha poklonio je prostitutki.
Taj šokantni događaj ovekovečen je na čuvenom "Autoportretu sa zavijenim uhom".
Muzej Van Goga
Jedna od najznačajnijih institucija kulture u Amesterdamu sadrži najveću kolekciju čuvenog umetnika, koja obuhvata 200 slika, 500 crteža i oko 700 pisama.
Zbog sveobuhvatne i bogate riznice Van Gogovih dela, ovaj muzej godinama unazad privlači sve više posetilaca, poštovalaca čuvenog slikara.
Muzej se priključio spisku galerija i izložbenih prostora koji su svoj sadržaj preneli onlajn i omogućili virtuelnu posetu.
Pored toga u velikim gradovima prikazuju se i projekcije Van Gogovih slika u trodimenzionalnom formatu, poznate kao Van Gogh Alive.
Prvi potpuno ručno oslikan animirani igrani film
"Istina je da ne možemo govoriti drugačije osim kroz svoje slike", napisao je Van Gog u poslednjem pismu bratu Teu.
Tih nekoliko redova privuklo je pažnju umetnice Dorote Kobijele, koja se na Akademiji lepih umetnosti bavila životom ovog slikara.
Te reči inspirisale su je da stvori nešto inovativno. Počela je da radi na ručno oslikanom animiranom kratkom filmu, ali se početna ideja razvila u nešto mnogo veće.
Kobijela je zajedno sa svojim suprugom, režiserom Hjuom Velčmanom, stvorila film "Loving, Vincent", prvi potpuno ručno oslikani animirani igrani film.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Izložbom "Dualnost Milene Pavlović Barili", u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavljeno je stvaralaštvo naše značajne umetnice i istaknut njen doprinos srpskoj, ali i svetskoj modernoj umetnosti, u međuratnom periodu.
Slike su oživele zahvaljujući sedmogodišnjem radu 125 slikara.
"Film, koji je nominovan za Oskara u kategoriji animiranog igranog filma, koristi 62.450 originalnih uljanih slika kako bi dao glas Vinsentovim poslednjim danima."
Ovaj film nam omogućava da uđemo u Van Gogov svet i vidimo ga njegovim umetničkim očima, kroz tehniku po kojoj je bio prepoznatljiv, kroz boje koje se razlivaju, kroz "pejzaže koji pulsiraju, trepere, kovitlaju se", kroz polja, suncokrete, perunike, noć, zvezde, kafanu i ljude koje je slikao.
Poslanici vlasti i opozicije potukli su se u Skupštini Srbije nakon što su i jedni i drugi u rukama držali natpise i poruke, koje su drugu stranu isprovocirale. Predsednica parlamenta Ana Brnabić nastavila je sednicu posle pauze kako bi se konsultovala sa šefovima poslaničkih grupa.
Političarka i profesorka Zorana Mihajlović rekla je u emisiji Sinteza na Newsmax Balkans da Srbija treba da rudari litijum. Kao bivša ministarka građevine navodi da, u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je 15 ljudi poginulo, postoji greška i da je treba tražiti u struci.
Teretni avion nemačke kompanije DHL srušio se rano u ponedeljak na stambenu zgradu u blizini aerodroma u Vilnjusu. Prema poslednjim podacima, najmanje jedna osoba je poginula, a više njih je povređeno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu na britanskom javnom servisu BBC da veruje u pomirenje u regionu, ali da ne veruje u vrstu narativa koji će uvek donositi nove političke sukobe i nove političke nevolje i koji imaju za cilj da nanesu štetu Srbiji i nacionalnim interesima.
Digitalna verzija Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog rukopisa, predstavljena je u Kopenhagenu, a direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon upoznao je dansku javnost i diplomatski kor sa posebnim duhovnim i materijalnim značajem tog rukopisa.
Monografija "Smak", neophodno svedočanstvo za buduće generacije o rok sastavu iz Kragujevca, čiji je priređivač novinarka i arhivistkinja u Istorijskom arhivu Šumadije Ksenija Đerković predstavljena je u Radio Beogradu.
Kažu da je Nikolaj Gogolj, kada je 1836. godine došao u Pariz, rekao: Pa, ovde je sve politika. Stiče se utisak da u današnjem svetu nema ničeg osim politike. Večerašnjim razgovorom sa Vidom Ognjenović o umetnosti i njenom stvaralaštvu pokušaćemo da pokažemo da to i nije baš tako.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Izložbom "Dualnost Milene Pavlović Barili", u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavljeno je stvaralaštvo naše značajne umetnice i istaknut njen doprinos srpskoj, ali i svetskoj modernoj umetnosti, u međuratnom periodu.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila da je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, preminuo akademik Dejan Despić, jedan od naših najznačajnijih kompozitora 20. i 21. veka.
Komentari (0)