Dugotrajno sedenje oštećuje mozak, vežbanje ne može da izbriše štetu, pokazalo istraživanje

Studiju su vodili istraživači iz Centra za pamćenje i Alchajmerovu bolest Univerziteta Vanderbilt, koji su pratili starije odrasle osobe tokom sedam godina. Ispitivali su koliko dugo su učesnici sedeli, koliko su se često kretali i koliko im se mozak smanjivao tokom vremena.

Rezultati su bili zabrinjavajući. Vežbanje nije u potpunosti neutralisalo efekte dugotrajnog sedenja. Što se više sati provodi sedeći, to je veći pad funkcije mozga.

Sedenje satima smanjuje mozak

Studija je pokazala da čak i oni koji su vežbali 150 minuta nedeljno i dalje doživljavaju smanjenje mozga ako sede satima. Pamćenje se pogoršava.

Učesnici su nosili monitore na ručnom zglobu koji su pratili svaki pokret. U proseku su sedeli 13 sati dnevno. To je mnogo vremena provedenog sedeći – za stolom, na kauču, u automobilu. I to je ostavilo posledice.

Oni koji su više sedeli imali su tanji mozak u područjima povezanim s pamćenjem i Alchajmerovom bolešću.

Genetski rizik i sedenje

Sedenje je dovoljno loše, ali za one koji nose gen APOE-ε4, stanje je još gore. Ovaj gen već povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Istraživači su otkrili da on dodatno pojačava negativan uticaj sedenja.

Foto: Envato

Ljudi koji nose APOE-ε4 gen izgubili su više sive mase u određenim delovima mozga. Ta područja uključuju čeoni i temeni režanj, koji su važni za donošenje odluka i pamćenje informacija.

Pošto su se ove regije mozga smanjivale, nosioci gena imali su više problema sa zadacima pamćenja. Teže su pamtili reči i sporije imenovali predmete. Oštećenje ovih delova mozga otežavalo je obavljanje jednostavnih kognitivnih zadataka.

Zašto sedenje šteti mozgu

Kada dugo sedite, protok krvi u mozak se usporava. To znači da mozak dobija manje kiseonika i manje hranljivih materija koje su neophodne za zdravlje moždanih ćelija.

Uz smanjen protok krvi, mozak teže održava jake veze između svojih ćelija. Vremenom to može dovesti do smanjenja hipokampusa – dela mozga koji upravlja pamćenjem.

Sedenje takođe može izazvati veću upalu u telu. Upala uključuje hemikalije koje mogu da oštete moždane ćelije. Kod osoba koje nose gen povezan s Alchajmerovom bolešću, ova upala može izazvati još teža oštećenja mozga.

Vežbanje ne može da izbriše štetu

Studija nije samo jednom merila volumen mozga – promene su praćene tokom sedam godina. Nalazi su bili jasni: više sedenja značilo je brže smanjenje mozga, naročito kod osoba s genetskim rizikom.

Čak ni oni koji su redovno vežbali nisu mogli da izbegnu štetu. I dalje su gubili volumen mozga u regijama zaduženim za pamćenje, jezik i brzinu obrade informacija.

Ne možete da poništite sate sedenja jutarnjim trčanjem – studija je to jasno pokazala. Istraživači preporučuju da se vreme provedeno sedeći prekida čestim šetnjama, istezanjem ili pauzama za stajanje.

Komentari (0)