Magična supstanca - med: Tajna hemija mu pomaže da se ne kvari
Med je prirodni zaslađivač, a bakterije vole da se gozbe šećerom. Ali med je izuzetno otporan na kvarenje. Šta stoji iza njegove sposobnosti da pobedi bakterije?
Većina poslastica u teglama ima ograničen rok trajanja – dovoljno je samo jednom da umočite prljavu kašičicu da kolonije bakterija počnu da bujaju. Međutim, postoje određene namirnice sa posebnom trajnošću, sposobne da ostanu jestive godinama.
Med je jedna od ovih magičnih supstanci. U zatvorenom okruženju, iako se zlatna materija može kristalizovati, postajući gusta i grudvasta, neće se pokvariti. Ova postojana sposobnost da se odupre kvarenju svodi se na hemijski sastav meda i način na koji se pravi.
Pčelari širom Srbije suočavaju se sa šokantnim prizorima, praznim i beživotnim košnicama. Vojvodina je ove godine epicentar jednog od najvećih pomora pčela u poslednjih 10 godina.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je da se ceo region suočava sa velikim uginućem pčela a da je u Srbiji najgora situacija u Vojvodini, gde u nekim pčelinjacima uginuće pčela dostiže i do 100 odsto.
Kada kažemo da se hrana pokvarila, ono što zapravo mislimo je da je nešto drugo prvo došlo do nje, nešto mikroskopsko. Bakterije, gljivice i plesni prisutne su u barem malom broju u mnogim namirnicama, a brojni postupci koje ljudi koriste za konzerviranje hrane osmišljeni su da obeshrabre ova stvorenja da je konzumiraju, piše RTS.
Mnogi od ovih mikroorganizama preferiraju vlažne uslove, više (ali ne previsoke) temperature, blagi pH i dosta kiseonika koji koriste u svom metabolizmu. Dehidracija mesa ili voća, dakle, lišava ih vode.
Foto: Tanjug/AP/Michael Probst
Kuvanje hrane na visokoj temperaturi, a zatim njeno premeštanje u frižider radi skladištenja, ubija mnoge mikroorganizme i sprečava rast onih koji su preživeli. Suspenzija hrane u smesi za kiseljenje odbija sve osim onih stvorenja koja najviše vole kiselinu. Zatvaranje nečega u tegli ograničava kiseonik kojem imaju pristup.
Čak i hrana koja je prošla kroz niz postupaka konzerviranja obično ima ograničen rok trajanja, kao što možda znate ako ste ikada otvorili teglu džema zapečaćenu 1985. godine, i unutra pronašli debeli tepih buđi.
Med - neobičan slučaj
Uvek vodimo unapred izgubljenu bitku protiv ovih organizama, i bilo da je to miris sirćeta koji nam govori da je laktobacil uspeo da uništi sok od pomorandže, ili crne mrlje od buđi na unutrašnjem zidu tegle putera od kikirikija, znaci njihovog prisustva su često neprijatni i neizbežni.
Ali med je neobičan slučaj, i evo zašto. Prave ga pčele od cvetnog nektara, a počinje kao topla, vodenasta, slatkasta tečnost, nešto što deluje kao najčistiji mamac za bakterije.
Pčele koncentrišu nektar na putu do košnice, uklanjajući deo vode, koriste enzime da povećaju sadržaj kiseline u tečnosti, sprečavajući rast nekih oblika mikroorganizama, razlažu šećere na jednostavnije, a zatim prebacuju sadržaj u komore saća.
Zatim, rade nešto izvanredno: počinju da raspršuju med krilima. Raspršivanje polako isparava preostalu vodu, poput ventilatora koji isparava znoj sa vaše kože, tako da supstanca koja je nekada bila oko 70 odsto ili 80 procenata vode vidi da taj broj opada i opada i opada.
"Niska aktivnost vode"
Potpuno zreo med obično ima sadržaj vode između oko 15 i 18 odsto. U stvari, odnos molekula šećera i vode je toliko ogroman da fizički ne bi bilo moguće rastvoriti toliko šećera u toliko vode, bez procesa poput onog koji koriste pčele.
Tamo ima puno šećera i naravno da bi mikroorganizmi voleli da ga isprobaju. Ali sa tako malo vode – i kiselošću koja ih dodatno destimulišu – oni jednostavno ne mogu da prežive. Zatvorite med u tegli, da biste ograničili dostupnost kiseonika, i postoji još jedna prepreka za rast.
Ovo je stanje poznato kao "niska aktivnost vode" među naučnicima koji se bave hranom, i zapravo, smanjenje aktivnosti vode supstance je uobičajeni trik za očuvanje prerađene hrane. Moguće je sprečiti kvarenje vlažne hrane sve dok su molekuli vode vezani u interakcijama sa solju ili šećerom, na primer.
To ne znači da med može da izdrži sve izazove svežine. Kada se tegla meda otvori, njegova površina je redovno izložena vazduhu, a umakanje lizanih kašika će doneti bakterije i vlagu koje nije bilo kada je tegla bila zatvorena.
Danas postoji izobilje igračaka. Od plišanih i drvenih do plastičnih i metalnih i onih od kombinovanih materijala. Tehnologija je donela i elektronske igračke, koje umeju da budu zanimljive mališanima, ali postoji jedna lepa tradicija u proizvodnji igračaka koja nikada neće prestati da postoji – i to su ručno štrikane igračke. Danas gledamo kako to radi jedna kreativna žena, koja se odvažila da od hobija napravi pravi mali biznis. Potom se selimo u poslastičarske vode i gledamo kako nastaju korneti, i to ručno pravljeni, punijeg ukusa i čvršće strukture. Ovaj proces je zanimljiv jer nas vodi u onaj deo poslastičarnice koji ne vidimo kao mušterije, i prikazuje koliko je veštine potrebno za samo jednu porciju sladoleda u kornetu. Za kraj na zanimljiv način mešamo tehnologiju, muziku i ljubav prema istočnjačkim motivima. Pratimo proces kako nastaju zanimljivi artefakti od lesonita, koji sa sobom nose mudrosti i estetiku Indije i budizma, ali prilagođeni u ukrase za svačiji dom.
dokumentarni
06:00
NEWSMAX USA-TOP STORY (R)
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
specijal
06:30
PROZORI BALKANA (R)
Emisija kolažnog tipa koju čine prilozi naših dopisnika sa zanimljivim pričama iz čitave Srbije, ali i regiona Balkana. Teme nisu vezane za dnevne događaje već obrađuju zanimljive priče iz ugla običnog, malog čoveka, koje su karakteristične za različite krajeve.
specijal
07:00
NAŠA PRIČA
Jutarnji program „Otvori oči“ gledaocima nudi analizu aktuelnih dešavanja od prethodnog dana i najavu predstojećih događaja uz analizu eminentnih stručnjaka i renomiranih gostiju. Emisija nudi uvid u aktuelna pitanja, uz kvalitetne analize i inspirativne price naših dopisnika I reportera koji će se uvek naći “na pravom mestu u pravo vreme”.
specijal
08:45
DOKUMENTARNI PROGRAM-PUT ZNANJA
U desetoj emisiji serijala Put znanja govorimo o predmetima koje svakodnevno koristimo, a koji, iako deluju bezazleno, mogu sadržati supstance potencijalno štetne po zdravlje. Kroz stručno vođene razgovore otkrivamo gde se ovi rizici najčešće nalaze i kako se ispoljavaju u praksi. Razumevanjem hemije naše svakodnevice stičemo mogućnost da pravovremeno reagujemo i donosimo informisane, odgovorne odluke koje direktno utiču na naše zdravlje i životnu sredinu.
dokumentarni
09:00
DOKUMENTARNI PROGRAM-MONAŠKI KUVAR-SVETA-LAZARICA
U ovoj, dirljivoj epizodi “Monaškog kuvara“ putujemo na Dalmatinsko Kosovo, u manastir Svetu Lazaricu, gde otac Simon i iskušenik Nemanja zajedno sa meštanima služe liturgiju i dele duh sabornosti. Čućete svedočastva ljudi koji su se vratili na svoja ognjišta, posle godina odsustva i poručuju: „Ljubili smo zemlju kad smo došli“.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da učenici osmog razreda osnovnih škola od ponedeljka, 1. decembra imaju mogućnost da se do 30. decembra na portalu Moja srednja škola ili pisanim putem u školi izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Deo interne saobraćajnice u okviru Centra izvrsnosti u Kragujevcu obrušio se i tom prilikom niko nije povređen. Do obrušavanja je došlo nakon što se srušio potporni zid koji deli prostor Centra izvrsnosti od gradilišta nove stambene zgrade, javlja reporter Tanjuga.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, policija je uhapsila S. R. iz Čačka, zbog sumnje da je kao socijalni radnik Centra za socijalni rad Čačak sa računa korisnika socijalne pomoći podigla više od pet miliona dinara.
Prva dama SAD Melanija Tramp objavila je na društvenim mrežama pokretanje sopstvene producentske kuće "Muse Films", uz kratak video u kojem je predstavljen njen zvanični logo.
Maslinovo ulje je svakodnevna namirnica u mnogim domovima, a kako pojašnjavaju stručnjaci, mnogi zbog pogrešnog skladištenja skraćuju vek njegovog trajanja.
U mnogim vezama primetni su slični obrasci ponašanja, bez obzira na iskustvo, životne okolnosti ili starost partnera. Iako svaka osoba ima svoje jedinstvene potrebe i način komunikacije, razlike između muškaraca i žena često oblikuju dinamiku odnosa.
Sirće je popularno sredstvo za čišćenje u domaćinstvu. Mnogi ga koriste za uklanjanje kamenca, masnoće i prljavštine na raznim površinama. Ipak, postoje površine i predmeti na kojima korišćenje sirćeta može izazvati oštećenja.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je povodom Božićnog posta, koji počinje u petak, 28. novembra, da pravilan raspored obroka može da pomogne u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja.
Skoro dve trećine rasa pasa ima značajnu količinu vučjeg DNK što je povezano sa time da su se domaći psi i vukovi ukrštali tokom proteklih nekoliko milenijuma, pokazalo je najnovije istraživanje objavljeno u Zborniku radova američke Nacionalne akademije nauka.
Komentari (0)