(FOTO/VIDEO) Plemkinja koja je spasavala srpsku siročad: Priča o junakinji Prvog svetskog rata Evelini Haverfild

U vihoru Prvog svetskog rata, dok su mnogi bežali od fronta, jedna žena je krenula pravo ka njemu.

Govoreći o životu Eveline Haverfild pre dolaska u Srbiju, istoričar iz Bajine Bašte Aleksandar Simić je za Newsmax Balkans istakao njen društveni aktivizam i humanitarni rad u mladosti, još pre rata.

"Po izbijanju Prvog svetskog rata učestvovala je u formiranju korpusa škotske hitne pomoći. Već naredne 1915. godine zajedno sa Elsi Inglis, škotskom lekarkom, dolazi u Srbiju i stavlja se na raspolaganje srpskoj vojsci kao bolničarka, i sve do povlačenja srpske vojske preko Albanije ona je aktivno učestvovala u radu bolnica, vojnih saniteta, borbi protiv pegavog tifusa koji je u to vreme divljao u čitavom području Srbije, i na taj način zadužila mnoge porodice i spasila mnogo života u Srbiji", nagasio je Simić.

Škotlanđanka Evelina Haverfild ostavila je udoban život britanske aristokratkinje i došla u razorenu Srbiju da pomogne narodu koji dotad nije ni poznavala. Bila je medicinska sestra, negovateljica, ratnica, majka siročadi i iskren prijatelj.

Ova tiha, ali neumorna humanitarka ostavila je neizbrisiv trag u jednom malom gradu podno Tare, Bajinoj Bašti, i u srcima onih koje je spasila. 

Foto: IWM

Evelina Haverfild, rođena kao Prečasna Evelina Skarlet, bila je britanska sifražetkinja, humanitarka i ratna heroina. Rođena je u gradiću Inverloh u Škotskoj, 9. avgusta 1867. godine, u plemićkoj porodici.

Još kao mlada, pokazala je nezavisnost i hrabrost nesvojstvenu vremenu u kojem je živela. Bila je strastvena biciklistkinja, jahačica i odlučna u borbi za prava žena.

Borba za ženska prava

Evelina se u politički aktivizam uključila početkom 20. veka, prvo kroz umerene ženske organizacije, a kasnije se pridružila radikalnoj Socijalno-političkoj uniji žena, predvođenoj Emelinom Pankherst. 

Sifražetkinje je naziv koji se krajem 19. i početkom 20. veka u anglosaksonskim zemljama koristio za pripadnice pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena, odnosno uvođenje ženskog prava glasa. 

One su organizovale demonstracije, razbijanje prozora, podmetanje požara i štrajkove glađu kada bi bile poslate u zatvor. Upuštale su se u nasilje, kršile zakone i oštećivale imovinu.

Evelina je više puta hapšena zbog svojih aktivnosti, ali je nisu pokolebali ni nasilje ni zatvor. Verovala je da žene moraju imati pravo glasa, i borila se za to istim žarom kojim se kasnije borila za ranjenike u ratu.

Foto: LSE LibraryEvelina Haverfild i Emelin Pankherst na optuženičkoj klupi u Prekršajnom sudu 1909.

Izbijanje rata je zapravo pomoglo cilju sifražetkinja. Žene su u ratu obavljale poslove koje obično obavljaju muškarci i obavljale su ih podjednako dobro.

Zakon iz 1918. godine dozvolio je ženama starijim od 30 godina koje su ispunjavale uslove za imovinu da glasaju. Konačno tek je Zakonom o jednakim pravima glasa iz 1928. godine omogućeno ženama starijim od 21 godine da glasaju. One su stekle ista prava glasa kao i muškarci.

U službi Srbije tokom Prvog svetskog rata

Kada je izbio Prvi svetski rat, Evelina je napustila političke govornice i okrenula se pomoći onima kojima je bila najpotrebnija. Priključila se škotskoj lekarki Elsi Inglis i sa njom došla u Srbiju kao deo Misije škotskih žena.

U najtežim trenucima, rame uz rame sa srpskim lekarima i vojnicima, negovala je ranjenike. Kao višem sanitetskom radniku u zemlji zahvaćenoj ratom, Evelinina svakodnevnica se kod nas pretvara u stalni kontakt sa bolesnicima i ranjenicima.

Foto: Wellcome Collection Library/Williams and Norgate/Beatrice CundySa ženskom jedinicom u Srbiji, Solunu i Sevastopolju

Potpuno se saživela sa novom sredinom i njoj, do tada, nepoznatim narodom. Brzo je savladala osnove srpskog jezika, a ostalo je zapamćeno da se u vreme nestašice hrane preoblačila u odelo seljanke i tako odlazila na pijacu gde je prodavala svoj nakit kako bi od dobijenog novca kupovala ranjenicima neophodne namirnice i lekove.

Hrabra i među okupatorima

Nakon nemačke invazije 1915, Evelina je ostala u Srbiji uprkos opasnosti. U Kragujevcu je sa koleginicama odbila da napusti ranjene i bila svedok pljačkanja bolničkih zaliha.

Ostavila je upečatljiv trag kad je, s revolverom u ruci, čuvala skladišta Crvenog krsta, braneći ih od razbojnika dok nisu stigle vlasti.

Pošto se srpska vojska povukla preko Albanije, Evelina se vratila u London i zajedno sa još jednom srpskom dobročiniteljkom Florom Sands, formirala humanitarni fond "Prečasne Eveline Haverfild i majora Sands" usmeren ka srpskom narodu.

Povratak u Srbiju i briga o siročadi

Posle rata, umesto da se vrati u udobnost engleskog života, Evelina se ponovo uputila u razorenu Srbiju. Godine 1919. osnovala je dom za ratnu siročad u Bajinoj Bašti. Tu je toplinu doma našlo više od stotinu siročadi.

Deca, bosa i gladna, u njenom domu su prvi put osetila sigurnost. Naučila ih je osnovnoj higijeni, obezbedila im hranu, odeću i dostojanstvo.

Po završetku rata, Evelina Haverfild se vraća u Račanski srez, područje današnje opštine Bajina Bašta, i tu formira dom za ratnu siročad, istakao je Simić.

"Na ovom području koje je jako bilo pogođeno ratnjim stradanjem, veliki broj dece je ostao bez roditelja, tako da ona formira taj dom i bori se da ta deca izađu na pravi put, prehranjuje ih, pruža im mogućnost da se školuju", dodao je naš sagovornik. 

Foto: LSE LibraryEvelina Haverfild (levo) i Vera Holm (desno) sa decom iz sirotišta u Bajinoj Bašti oko 1919. godine

Jedan od štićenika doma, Blagoje Janković, kako prenosi portal "Omorika i bor", pred smrt je zapisao: "Bili smo gladni, bosi, pocepani, šugavi i bedni. Evelina nas je spasila svega toga. Naučili smo da peremo zube, da jedemo iz svoje porcije, prvi put smo probali limun, smokvu, urmu, pomorandžu, dobijali smo razne konzerve od čijeg su pleha majstori vešto pravili tepsije i lončiće za kafu".

Sa svojim saradnicima, Evelina otvara školu za medicinske sestre koje su osposobljavane između ostalog i da pružaju pomoć porodiljama. Sve vreme neumorno obilazi sela u okolini Bajine Bašte i pomaže bolesnima. Ostalo je upamćeno da je ova plemenita Škotlanđanka volela da jaše konja u čemu je bila pravi majstor, isto tako, jako je volela pecanje na reci Drini.

Znak neizmerne zahvalnosti i počast bez presedana

Iako narušenog zdravlja, Evelina nije stajala. Neprekidno je putovala, obilazila sela, brinula o deci. U martu 1920. godine, obolela je od upale pluća i preminula u 52. godini.

Sahranjena je u porti crkve Svetog proroka Ilije u Bajinoj Bašti – kao jedino nesvešteno lice, čime joj je ukazana čast. 

Na njenom nadgrobnom spomeniku piše: "Radila je za srpski narod i borila se kao ravnopravan borac, pravi jahač i najverniji prijatelj. Počivaj u miru".

Foto: Milena Đorđević

Kralj Aleksandar Karađorđević poslao je za njeno grobno uzdarje srebrni venac.

Sećanje na Evelinu Haverfild

Evelina Haverfild je posthumno odlikovana najvišim srpskim priznanjima – Ordenom Svetog Save (IV i V reda) i Ordenom Belog orla sa mačevima.

U spomen Evelini Haverfild u Bajinoj Bašti je 1930. godine otvorena "Dom-Bolnica Eveline Haverfild". 

"Velkii broj građana Bajine Bašte je 1930. godine pokrenuo akciju da se otvori dom zdravlja u Bajinoj Bašti, koji je te godine završen i nosi ime po njoj i danas", navodi naš sagovornik.

Kasnije je u crkvenoj zgradi otvoren "Dom Eveline Haverfild", čime je ispunjen Evelinin amanet da za sve usamljene, napuštene i gladne postoji jedno toplo sklonište pod istim krovom. Danas se jedna ulica u Bajinoj Bašti zove po ovoj hrabroj ženi. 

Foto: Pošta SrbijePoštanske markice sa likovima britanskih heroina koje su pomagale srpskoj vojsci i narodu u Prvom svetskom ratu

U znak sećanja, na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, Pošta Srbije je izdala markicu sa njenim likom, kao simbol zahvalnosti svim britanskim heroinama koje su pomogle Srbiji.

Da je od zaborava čuvaju i nove generacije Bajinobaštana, dokazuje i mural u centru grada, objasnio je Simić.

"Na zidu osnovne škole 'Rajak Pavićević', podignut je mural koji oslikava Evelinu Haverfild zajedno sa osobenostima ovog kraja, kućicom na Drini i Pančićevom omorikom. Ova inicijativa predstavlja pokušaj da se mlađoj publici približi njena uloga i njen značaj i sve ono čime je Evelina zadužila naš narod", zaključio je Simić u razgovoru za Newsmax Balkans.

Komentari (0)