home-icon MAGAZIN

Koliko smo daleko od toga da Generalna veštačka inteligencija (AGI) postane stvarnost?

Kada je sada već davne 1985. godine predstavljen softver pod imenom AARON, kojeg je bio razvio britanski slikar Harold Koen, niko nije na to obraćao posebnu pažnju, ni u medijima, ni u javnosti.

Autor:

Ivan Trajković

04.08.2025. 12:06

facebook twitter linkedin link mail
Koliko smo daleko od toga da Generalna veštačka inteligencija (AGI) postane stvarnost?
Foto: Envato

Radilo se o grupi softvera koji su, između ostalog, mogli na prvoj generaciji personalnih računara da sami stvaraju crteže i slike, bez čoveka-programera. Softver je bio zasnovan na složenom sistemu "algoritamskih pravila" kako bi stvorili kompjutersku grafiku i slike. Bilo je to i vreme kada personalni kompjuteri još uvek nisu bili široko rasprostranjeni, te veoma skupi za korišćenje u domovima.

Veštačka inteligencija sveprisutna

Četrdesetak godina kasnije, praktično svaki kompjuter ili smartfon već ima, ili može da pokreće neki od brojnih modela veštačke inteligencije. Za razliku od nekadašnjega AARON-a, današnje AI aplikacije (od engleskog termina Artificial Intelligence) su milionima puta naprednije, pa tako mogu da kreiraju izuzetno realistične fotografije, slike, crteže, pa čak i složene video zapise.

Gotovo svaki smartfon ili tablet sa Android operativnim sistemom danas ima pristup Google Gemini modelu veštačke inteligencije, koji pored slika, može i da piše tekstove, članke, te čak i čitave naučne radove.

"Gemini" je sposoban i za samostalno istraživanje (opcija Research), za pretraživanje izvora na internetu, digitalnih izvora i baza podataka, te može da stotine stranica pretvori u nekoliko strana "obrađenog materijala". Za ovako nešto bi čak i kompjuterskim stručnjacima bili potrebni dani, ako ne i čitave nedelje - veštačkoj inteligenciji je, pak, dovoljno par minuta.

Slične mogućnosti poseduje i veoma popularni model Chat GPT kompanije Open AI, koji takođe ima funkcije analize dokumenata i slika, bili oni sa interneta ili u obliku lokalnih fajlova. Šta više, oni mogu biti i u obliku Word ili Excel dokumenata kakvi se standardno koriste u gotovo svakoj kompaniji, državnoj upravi ili u obrazovnim institucijama.

Foto: Pixabay

Široko dostupno i (najčešće) besplatno korišćenje različitih softvera i aplikacija baziranih na veštačkoj inteligenciji već stvara ogromne probleme u obrazovanju, pre svega na univerzitetima širom sveta. Iako postoje načini da se prepozna tekst koji je napisala veštačka inteligencija, najnovije opcije "rafinisanja" (eng. refine data) to umnogome otežavaju.

Naime, AI-modeli sada mogu da kombinuju nekoliko već postojećih istraživanja, podatke sa interneta i lokalne podatke koje student unese, te da naprave potpuno verodostojan seminarski ili istraživački rad.

Tako su početkom ove godine univerziteti u Velikoj Britaniji počeli da primenjuju mnogo strožije kriterijume za "prolazak" na ispitima, nakon što je otkriveno da čak 86 odsto studenata u svojim radovima i istraživanjima koristi neki od alata za veštačku inteligenciju. Gotovo polovina studenata je navela da AI-alate koristi pre svega zbog uštede vremena, te da smatraju da "Ai usluge unapređuju njihove radove i sam kvalitet učenja".

Slično je i u SAD - nedavno istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Arizoni pokazalo je da čak trećina od 100 najboljih univerziteta u Sjedinjenim Državama još uvek nema, ili tek počinje da određuje pravila koje se odnose na veštačku inteligenciju i njeno korišćenje od strane kako studenata, tako i profesora u obrazovnom procesu.

AI će uskoro postati još pametniji

Ipak, današnje usluge i aplikacije za veštačku inteligenciju predstavljaju tek "prelazni oblik" ka krajnjem cilju. On se naziva "Generalna veštačka inteligencija" (eng. AGI - Artificial General Inteligence), kada će naši kompjuteri, smartfoni i tableti moći da u potpunosti samostalno prikupljaju i analiziraju podatke, te da ih prezentuju u formi video i audio zapisa ili tekstualnih datoteka.

Ni sami stručnjaci, istraživači i kompanije koje danas širom sveta rade na razvoju veštačke inteligencije se među sobom ne slažu da li je AGI nekoliko godina ili deceniju daleko od toga da postane stvarnost. Jedan od lidera Silikonske doline, osnivač društvene mreže Facebook i kompanije Meta, Mark Zuckerberg, smatra da je ona samo nekoliko godina daleko.

Facebook je nedavno za čak 14,3 milijardi dolara kupio kompaniju Scale AI, koja se bavi "treniranjem" veštačke inteligencije, to jest stvaranjem ogromnih baza podataka na kojima veštačka inteligencija može "da uči". Sam Facebook ima nešto više od tri milijarde korisnika širom sveta, što ga stavlja u sam vrh kompanija koje mogu da donesu opštu prihvaćenost AGI-a u međusobnoj komunikaciji ljudi.

Koliko je pitanje veštačke inteligencije postalo bitno čak i u političkim krugovima, te između velikih svetskih sila, svedoče i odnosi između SAD i Kine. Predsednik SAD Donald Tramp je nedavno donekle ublažio veoma stroge propise vezane za izvoz američke tehnologije i čipova u Kinu.

PROČITAJTE JOŠ

Na prvom mestu je svakako američka kompanija Nvidia, svetski lider u razvoju i proizvodnji čipova koji se koriste upravo za "treniranje" veštačke inteligencije, a stručnjaci se slažu i da će prvi AGI model gotovo sigurno biti razvijen upravo na Nvidia hardveru. Zbog ovoga je još od administracije bivšeg predsednika Bajdena zabranjen izvoz najboljih i najnaprednijih Nvidia čipova u Kinu.

Još jedan politički faktor je i činjenica da se Nvidia čipovi za AI proizvode na Tajvanu, u kompaniji TSMC, koja je svetski lider u ovoj oblasti. Kina, pak, Tajvan smatra svojom teritorijom, te vode oko ovog ostrva smatra svojom legitimnom zonom interesa.

Zbog svega ovoga, vrednost akcija Nvidia je od početka godine toliko skočila da je danas ona daleko najvrednija svetska kompanija sa tržišnom vrednošću između 3,8 i 4 triliona (hiljada milijardi) dolara. Ekonomisti procenjuju i da će tržište hardvera i softvera za veštačku inteligenciju "eksplodirati" do 2030, te da će globalno vredeti između 4,2 i 4,7 triliona dolara.

Veštačka inteligencija već danas menja i procese proizvodnje, te utiče na radna mesta. Već duže vremena se vodi debata među ekonomistima koliki procenat i koje tačno poslove će uskoro zameniti AI, ali se svi slažu da će se to - neizbežno dogoditi.

Sa velikom sigurnošću se može reći da će oblasti korisničke podrške, unosa i obrade podataka, te sektori transporta i prevoza biti prve na udaru "AI revolucije". Napredniji modeli poput AGI će čak i ukinuti na milione radnih mesta, ali će istovremeno i stvoriti i neka potpuno nova, poput "Ai programera" ili "Prompting inženjera".

Takođe, većina zanimanja u okviru tehnološke zajednice će biti promenjena sve većim korišćenjem AI alata. Programeri već neko vreme koriste AI kao svog "virtuelnog kolegu" kada je pisanje kompjuterskog koda ili stvaranje internet prezentacija u pitanju. Takođe, na internetu već postoje i brojne usluge za "AI programiranje", poput "Create AI", koje mogu da stvaraju softver samo na osnovu nekoliko rečenica opisa kako bi on trebalo da izgleda i funkcioniše.

Treba napomenuti da i Google Gemini, kao i Chat GPT, kao dva najpoznatija AI modela, mogu da pišu programski kod. Ovakav kod nije savršen, i još uvek ne može da zameni ljudske programere, ali će sa dolaskom AGI modela u narednim godinama to svakako moći.

Veštačka inteligencija je već danas "trenirana" stotinama miliona linija postojećeg kompjuterskog koda, za šta bi ljudskom programeru bile potrebne - decenije.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

AppStore GooglePlay
Tagovi:
veštačka inteligencija kompjuteri AGI Generalna veštačka inteligencija

Komentari (0)