Od brzog doručka do poslastica sa interneta: Kako obrok utiče na telo

Društvo za stolom nije samo pitanje navike i tradicije, već važan faktor koji utiče na kvalitet ishrane, količinu pojedene hrane i naše opšte zdravlje.

Da li jedemo sami ili u društvu, da li smo fokusirani na obrok ili gledamo u ekran – sve to ima posledice po organizam, istakla je gostujući u Jutarnjem programu RTS nutricionistkinja Veroslava Stanković.

Govoreći o sopstvenom primeru, Stankovićeva je navela da jutarnji obrok najčešće jede sama i u žurbi, ali da ipak vodi računa o sastavu hrane.

"Najčešće doručkujem sama zbog posla i to je, moram da priznam, brzi doručak, nemam mnogo vremena da baš žvaćem, ali biram namirnice koje imaju i proteine i masnoće i izvesnu količinu šećera, odnosno najčešće je to hleb koji ima složenije šećere", objasnila je nutricionistkinja.

Ipak, naglašava da je obrok u društvu najbolji izbor.

"Prvo zbog socijalnog kontakta i socijalnog elementa koji smo izgubili. S druge strane, nikad se ne pojede mnogo, jede se mnogo sporije, žvaće se i uz neki prijatan razgovor ipak se dobiju svi elementi da se čovek ne prejede", rekla je nutricionistkinja.

Značaj zajedničkih obroka

Prema njenim rečima, zajednički obroci najčešće podrazumevaju i zdraviju hranu.

"To je onaj klasičan naš stari obrok, što bi se po društvenim mrežama napisalo – ono što su naše bake spremale. Znači obrok 'na kašiku' i najčešće je taj zajednički obrok ručak ili večera", kaže Veroslava Stanković, dodajući da se upravo zbog sporijeg jedenja i pauza između zalogaja lakše prepoznaje trenutak sitosti, što smanjuje rizik od gojaznosti.

Foto: Envato

Obrok u samoći, kako ističe Stankovićeva, može biti kvalitetan ako se jede svesno.

"To je takozvano mindful ili svesno jedenje. Ukoliko smo svesni šta jedemo, možemo kvalitetno da jedemo – da posvetimo 15 minuta, da uključimo neku muziku", naglasila je Stankovićeva.

Jedenje u žurbi, upozorava, često dovodi do neprijatnih tegoba.

"Ukoliko brzo jedemo, onda vrlo često gutamo i vazduh, pa imamo onu neprijatnu nadutost i nelagodu u stomaku i u želucu", rekla je Veroslava Stanković.

Za vreme obroka odmaknite se od ekrana

Navika da jedemo ispred ekrana, bilo manjeg ili većeg, posebno je štetna.

"Ne znate šta ste pojeli, ne znate koliko ste pojeli. Ne možete da osetite sitost. Ako gledate neki mejl pa se uznemirite, kreće kortizol, onda uzimate hranu psihički da se malo smirite i eto veće količine hrane, eto i više slatkiša", upozorila je Stankovićeva.

Govoreći o planiranju ishrane, istakla je da rutina nije opterećenje, već podrška zdravlju.

Foto: Envato

"Svako ko hoće da bude zdrav ili da smanji kilograme ili da održi šećer i te kako se snađe i organizuje se. Samo treba razmišljati o tome", rekla je nutricionistkinja napominjući da često sami sebe stavljamo u drugi plan, sve dok se ne pojave zdravstveni problemi.

Poseban značaj, kako je navela, ima tradicija zajedničkog porodičnog obroka, poput nedeljnog ručka.

"To je jedina prilika da pričamo o nekim stvarima koje nisu teške, da se nasmejemo. Taj socijalni ili svesni trenutak nam je svima potreban", istakla je.

Kada je reč o doručku, Stankovićeva naglašava da nam je on neophodan.

"Nekada je fizička aktivnost bila veća, sad smo mentalno angažovani, a naš mozak traži šećer, traži hranu. Da bismo mogli da radimo, bili koncentrisani moramo nešto pojesti", dodala je.

Osvrćući se na savremene trendove i savete sa interneta, rekla je da ovsene pahuljice preporučuje kao užinu, a ne kao doručak.

"Za svaki obrok, pa i za doručak, potrebno je kombinovati i masti i proteine i složene ugljene hidrate. Na taj način nećemo biti gladni, imaćemo energiju i nećemo dobijati kilograme", savetuje nutricionistkinja.

Govoreći o popularnom "japanskom čizkejku", priznaje da je probala ovu poslasticu ali je pozvala sve na umerenost.

"Bolje grčki jogurt, malo cimeta i možda neki keksić sa strane ko voli… nego da pravimo taj japanski čizkejk", poručila je Veroslava Stanković.

Komentari (0)