Top teme:

Lokalni izbori 2026 Rat na Bliskom istoku Protesti u Srbiji Donald Tramp Izbor urednika

MAGAZIN Putovanja

(FOTO) Letovanje u Tunisu: Policija na plaži, suveniri za dinar, cenkanje i Josip Broz Tito

Foto: Newsmax Balkans/Milena Antić

Policajci na plaži na kojoj su kamile glavne zvezde, more čije se boje prelamaju od svetlo zlatne do modre, kao u "balejaž" tehnici, jeftini suveniri, cenkanje sa prodavcima na pijaci i mnogo začina. Jednom rečju - Tunis.

Ovaj biser severa Afrike postao je poslednjih godina sve privlačnija destinacija za srpske turiste, kojih je, prema podacima turističkih agencija iz Srbije, tokom prošle godine bilo oko 5.000.

Da li je bezbedno letovati u Tunisu, koliko para da ponesem, šta da posetim, a šta da izbegavam, neizostavna su pitanja koja se vezuju za ovu severnoafričku državu.

Naš susret sa Tunisom desio se ovog leta, krajem avgusta, nakon što smo, ne znajući šta da očekujemo, rešili da se uverimo hoćemo li zaista svedočiti svim predrasudama o kojima smo čitali pre puta.

Reč koja u Tunisu otvara sva vrata

"Prljavo, staro", "Nikad više u Tunisu", "Bubašvabe u hotelu", "Opljačkali su nas na ulici", samo su neke od rečenica ispovesti turista koji su boravili u ovoj unikatnoj državi ušuškanoj uz toplo Sredozemno more.

Ipak, Tunis je, pokazalo se, nešto sasvim drugo - nestvarno plavo nebo, drvoredi velelepnih palmi, toplo more čije se boje prelamaju i ostavljaju bez daha i još topliji ljudi, nasmejani i skromni. Samo jedna reč - aslema, što na arapskom znači zdravo, dovoljna je da lokalnom stanovništvu izmamite osmeh na lice. Bez izuzetka i bez obzira na to koliko im možda baš i nije dobar dan.

U to se uveravamo još na aerodromu Habib Burgiba u Monastiru, gde ćemo provesti narednih deset dana. Dolaskom u hotel shvatamo zašto tuniske četiri zvezdice nisu iste kao i evropske, jer su njihovi standardi pomalo drugačiji.

Hotel ima svoju plažu na kojoj nam, pored pogleda kao sa razglednice i peska poput šećera u prahu, pažnju privlače dva policajca na konjima koji patroliraju. Tu su, objašnjavaju nam iz hotela, radi bezbednosti turista.

Obalom se ponosno šepure i kamile sa svojim vlasnicima, kao da znaju da su prave zvezde na plaži.

I jesu, jer svi brže-bolje uzimaju svoje telefone kako bi zabeležili ovaj nesvakidašnji prizor na plaži.

Mesto u kom smo odseli, Monastir, grad je u istočnom Tunisu na obali Sredozemnog mora u kojem, prema podacima iz 2022. godine, živi oko 107.000 stanovnika.

Gradić smešten oko 160 kilometara od glavnog grada Tunisa mesto je rođenja Habiba Burgibe, osnivača Tunisa i jednog od 37 počasnih građana Beograda. Ovu "titulu" dodelio mu je Josip Broz Tito 1965. godine. Podsetimo, Tunis je bio članica Pokreta nesvrstanih, a Habib Burgiba blizak sa Titom, jednim od osnivača Pokreta.

U centru Monastira nalazi se Mauzolej Habiba Burgibe, koji je podigao za života, gde je sahranjen sa svojom porodicom. Velelepna građevina na koju su meštani posebno ponosni zasenjuje stare, oronule zgrade i prljave ulice Monastira, a ulaz u mauzolej je besplatan.

Duh Habiba Burgibe, koji je preminuo 2000. godine kao doživotni predsednik ove severnoafričke zemlje, i danas je itekako živ, kako u Monastiru, tako i u srcima građana koji će ga turistima rado pomenuti.

"Znam Zemun, bio sam tamo"

"Burgiba, Burgiba", govori nam taksista dok prolazimo pored spomenika osnivača Tunisa.

Kada čuje da smo iz Beograda, na pijaci - medini, kako na tuniskom zovu buvljak, jedan od prodavaca kaže na srpskom: "Ah, Josip Broz Tito! Zemun! Znam Zemun, bio sam tamo", pokazujući nam na telefonu crno-belu fotografiju bivšeg predsednika SFRJ i Habiba Burgibe.

Na srpskom nas i pozdravlja, jednim 'zdravo' i jednim 'hvala', nakon što smo uspeli da se 'pogodimo' oko cene suvenira.

Cenkanje i suvenir za dinar

U načičkanim prodavnicama, kojima, čini se, nema kraja, magnet sa simbolima Tunisa i neizostavnim kamilama košta jedan tuniski dinar, što je oko 35 srpskih.

Cene proizvoda, a posebno suvenira, na monastirskoj medini, koja vrvi od turista, variraju u zavisnosti od vašeg umeća - da se cenkate. Tako šolju za čaj (ili kafu) možete da kupite za pet njihovih dinara, što je 175 naših, a žensku maramu od kašmira za oko deset evra. Haljine koštaju oko 1.400 dinara, a ogrlice od 300 do 500.

Flašicu vode od pola litre platili smo 35 dinara, a isto toliko košta i karta za gradski prevoz. Ipak, meštani nam se žale da je autobuska linija retka, i da prevoz ide na svakih 40 minuta.

Vožnja taksijem

Zato turisti najčešće koriste taksi, koji je skuplji za turiste u odnosu na lokalno stanovništvo. I tu cene vožnje variraju, jer se taksisti ne služe taksimetrom, već - 'pogađaju'.

"Ne radi, ne radi", kažu pokazujući na taksimetar dok pokušavamo da 'ispregovaramo' najbolju cenu. Sa 25 njihovih dinara, 'spustili' smo na 20 za vožnju od hotela do grada, relaciju dugu oko 13 kilometara.

Meštani nam kasnije kažu da smo platili puno, i da ta kilometraža košta deset dinara, odnosno 350 srpskih. Poređenja radi, u Beogradu smo za relaciju dugu 12 kilometara platili oko 1.700 dinara.

"U Tunisu nijedan posao, osim lekara, pravnika i zaposlenih u IT sektoru nije dovoljno plaćen. Često ljudi moraju da rade dva posla da bi živeli pristojno", priča nam jedan od animatora u hotelu.

"Arapski teroristi"

Uprkos nimalo lakim uslovima života, siromaštvu i nemaštini, Tunišani sa kojima smo razgovarali retko kada skidaju osmeh sa lica. Za sebe kažu upravo to - da su uvek nasmejani, puni ljubavi i željni da pomognu svakome. Ipak, dodaju, svet ih često ne vidi takvim. Baš suprotno.

"Suočavamo se sa predrasudama da smo 'arapski teroristi', za šta su i mediji dobrim delom zaslužni", smatraju oni.

Podsetimo, 2015. godine u Tunisu su izvršena dva teroristička napada. Jedan u martu, u glavnom gradu Tunisu, kada su dvojica napadača ubila 21 osobu u muzeju Bardo. Drugi se desio samo tri meseca kasnije, kada su teroristi na plaži u gradu Sus ubili 38 turista, najviše iz Velike Britanije, što je dovelo do krize u zemlji. Ovi događaji uticali su i na turizam i ekonomiju u državi koja je počela da se oporavlja prethodnih godina.

Činjenice o Tunisu

- službeni jezik je arapski, a većina stanovništva govori francuski kao drugi maternji jezik;

- voda je bakteriološki ispravna i Tunišani je piju, ali se turistima preporučuje flaširana;

- novčana jedinica je dinar, a novac može da se promeni u evre ili srpske dinare na recepciji hotela;

- pozivni broj je +216;

- u lobiju hotela možete da kupite internet karticu kako biste imali pristup internetu sve vreme;

- turistima se preporučje da skupe stvari ne nose sa sobom, već da ih ostavljaju zaključane u sefovima u hotelskim sobama i koji se doplaćuju (tri tunišanska dinara dnevno uz kaparu).

Posebnu čar turisti mogu da osete u samom hotelu, zahvaljujući timu animatora koji tokom gotovo celog dana zabavljaju goste, te je svaki dan ispunjen aktivnostima kao što su pikado, joga, gimnastika u bazenu, ali i streličarstvo i boćanje. A ako se potrudite, možda se kući vratite sa diplomama, i naravno - uspomenama za ceo život.

Tagovi:

Tunis Monastir letovanje leto putovanje

Komentari (0)

TV Program