Psihologija odnosa: Zašto uvek vi prvi zovete prijatelje

Kada provodite vreme sa prijateljima čini vam se da ste bliski kao i uvek jer razgovarate o ličnim stvarima, smejete se i uživate u aktivnostima koje svi volite. Ali kada se rastanete, ne čujete se sve dok vi ne pozovete. To je veoma zbunjujuće i obeshrabrujuće.

Pravo prijateljstvo uvek vredi truda, ali izgleda da postoje dve vrste ljudi: oni koji iniciraju i razvijaju prijateljstva i oni koji to ne čine.

Ako ljudi prihvate poziv da vas vide, možete zaključiti da vole da provode vreme sa vama - na kraju krajeva, postoji mnogo načina da izbegnete susret koji ne želite, piše The Guardian.

Prema rečima psihoterapeutkinje Gabrijela Rifkind opisana situacija je daleko od pitanja.

"Uvek ja moram, ako ne uradim ja, ko će?", može da se preformuliše u objašnjenje: "Imam bolje resurse". Ljudi koji su dobri u prijateljstvu obično su prilično sigurni u sebe i samouvereni. Pitate se zašto to stalno radite, ali možda ste dobri u organizovanju. Ljudi uglavnom vole kada drugi pokreću stvari", pojasnila je ona. 

Međutim, može biti izuzetno zamorno kada ste vi uvek ta osoba koja to radi.

Deluje da ste sigurniji nego oni, čak i ako to ne osećate, ali vam je to možda i potrebnije nego njima, pa se više trudite.

Foto: Envato

"Ljudi možda već imaju svoju mrežu i možda se ne trude toliko. Ako je to slučaj, morate biti proaktivniji", Rifkind.

Psihoterapeutkinja pedlaže da smislite načine da se redovno viđate sa ljudima, kako ne biste morali stalno da organizujete susrete.

Patnja od "jaza u sviđanju"

Valja obratiti pažnju na to da pojedini ljudi nisu dobri u neobaveznom ćaskanju između susreta, pozivanju telefonom, slanju poruka.

To, pak, ne znači da nisu vredni kao prijatelji.

Nekada zna lepo da deluje i da se lepo provodite kada provodite vreme zajedno. Drugim rečima, kada je važno, oni su dobri prijatelji.

Foto: Envato

To je bolje nego da vam neko stalno šalje poruke, ali nikada ne želi da se vidi sa vama.

Pisac Dejvid Robsona, koji je napisao knjigu "Zakoni povezanosti" govori o fenomenu koji se zove "jaz u sviđanju".

U "jazu u sviđanju", kako opisuje pisac, često potcenjujemo koliko nas neko voli jer smo previše zauzeti razmišljanjem o tome šta smo pogrešili ili zašto nas možda ne vole, tako da treba imati na umu da vaši prijatelji mogu da pate od toga više nego vi.

"To nas često može sprečiti da pokrenemo planove za ponovni susret", zaključio je Robson.

Komentari (0)