Nauka razbija mit: Stres može biti dobar za vas

Stres se dugo posmatrao kao jedan od glavnih uzroka bolesti – od srčanih problema do poremećaja mentalnog zdravlja. Međutim, sve veći broj istraživanja ukazuje na složeniju sliku: nije svaki stres štetan. Naprotiv, određeni oblici stresa mogu biti korisni, pa čak i neophodni za zdravlje, piše New scientist. 

Kako pokazuju novija istraživanja, ključ nije u tome da eliminišemo stres, već da ga pravilno "doziramo".

Naučnici ovaj fenomen nazivaju hormeza - proces u kojem kratkotrajan, umeren stres aktivira prirodne mehanizme odbrane u organizmu.

To znači da telo, kada je izloženo kontrolisanim izazovima, ne samo da se brani, već postaje jače, povećava otpornost na bolesti,poboljšava kognitivne funkcije, podstiče regeneraciju ćelija i povećava adaptabilnost organizma.

Vrste stresa koje su nam potrebne

Istraživanja izdvajaju nekoliko ključnih "zdravih" stresora koji su nekada bili prirodni deo života: fizički napor (vežbanje), izlaganje hladnoći i toploti, povremeno ograničenje u ishrani (post/intermitentni post), ishrana prvenstveno biljkama, odnosno proizvodima bez mesa, ali i mentalni i emocionalni izazovi.

Foto: Envato

Ovi faktori deluju kao "okidači" koji pokreću unutrašnje sisteme popravke i adaptacije.

Ipak, kako dodaju istraživači, mogući problem se krije u savremenom društvu, gde je manje ovakvih izazova. Paradoksalno, savremeni život je uklonio mnoge od ovih prirodnih stresora.

Zato valja uzeti u obzir faktore kao šti su: stalna dostupnost hrane, klimatizovani prostori, manjak fizičke aktivnosti, smanjena izloženost prirodnim uslovima.

Tanka linija: kada stres postaje štetan

Ključna razlika između korisnog i štetnog stresa leži u intenzitetu i trajanju. Dobar stres je kratkotrajan, umeren i završava se uspešnim oporavkom. S druge strane, loš stres je hroničan, nekontrolisan i bez perioda oporavka.

"Hormeza podrazumeva blag do umeren stres kratkog trajanja. Preterivanje – bilo u treningu, postu ili izloženosti hladnoći – može imati suprotan efekat", upozoravaju psiholozi.

Foto: Pixabay

Istraživanja pokazuju da umeren stres može da poboljša pamćenje i učenje, podstaći rast novih moždanih ćelija, povećati koncentraciju i energiju, aktivirati imuni sistem. Takođe, način na koji doživljavamo stres igra važnu ulogu. Stres može poboljšati fokus i energiju.

Naučnici ističu da nije važan samo sam stres, već i naš odnos prema njemu. Ljudi koji stres vide kao izazov, a ne kao pretnju, često imaju bolje zdravstvene ishode.

Ovaj "mentalni okvir" može uticati na hormonski odgovor, nivo anksioznosti pa tako i dugoročno zdravlje.

Praktični saveti: Kako uvesti "dobar" stres

Istraživanja ukazuju da male, postepene promene mogu imati veliki efekat, a to su kratki intenzivni treninzi, završetak tuširanja hladnom vodom, ograničeno vreme za obroke, više raznovrsne biljne ishrane, izlazak iz zone komfora kroz mentalne izazove.

Foto: Envato

Zaključak je da je neophodno balansirati stresom, a ne truditi se da ga izbegavamo po svaku cenu, navode stručnjaci.

Savremena nauka sve više potvrđuje da je stres neizbežan - ali i neophodan.

Pravilno dozirani izazovi omogućavaju telu da se prilagodi, ojača i održi ravnotežu u uslovima modernog života jer, kako zaključuju psiholozi u istraživanju: "Bez dovoljno stresa - postajemo slabiji".

Komentari (0)