Zvuk kiše može da ubrza klijanje semena, pokazala studija

Dvoje istraživača sa MIT-a postavilo je pitanje da li seme biljaka može da reaguje na zvučne talase iz okoline, posebno na zvuk padavina, i da li bi to moglo da utiče na brže klijanje.

Profesor mašinstva i stručnjak za akustiku i senzore na MIT-u Nikolas Makris u razgovoru za Al Džaziru objašnjava da se ideja zasniva na ranijim naučnim dokazima da vibracije mogu da utiču na ponašanje semena.

Prethodna istraživanja pokazala su da mehaničke vibracije, poput onih koje nastaju u poljoprivredi i industriji, mogu da ubrzaju klijanje različitih biljnih vrsta, dok uticaj prirodnog zvuka kiše do sada nije bio ispitan.

Polazeći od fizičkog principa da udar kišnih kapi o površinu stvara zvučne talase koji izazivaju vibracije, istraživači su pretpostavili da ti talasi mogu da deluje na seme ispod površine zemlje ili vode, posebno zbog veće gustine tih sredina u odnosu na vazduh.

Kako je naveo Makris, u osnovi reakcije mogu biti ćelijske strukture poznate kao statoliti, čestice koje omogućavaju biljkama da "osećaju" gravitaciju i usmeravaju rast korena i stabla. Hipoteza je bila da vibracije izazvane zvukom kiše mogu da pomere statolite i time pokrenu signal za početak klijanja.

Korišćeno 8.000 semena pirinča

U eksperimentima je korišćeno oko 8.000 semena pirinča, koje je izloženo različitim zvučnim uslovima nastalim simulacijom padavina različitog intenziteta, uz kontrolisane uslove bez direktnog kontakta sa vodom.

Rezultati su pokazali da je seme izloženo zvuku kapljica počelo da klija 30 do 40 odsto brže u odnosu na kontrolnu grupu.

Foto: Envato

Takođe je uočeno da su semena bliža površini vode bila osetljivija na ove efekte, što, prema istraživačima, potvrđuje ulogu jačine zvučnih talasa u reakciji biljaka.

Istraživači smatraju da vibracije pokreću statolite u ćelijama, čime se aktivira proces klijanja, što znači da zvuk ne deluje samo kao spoljašnji stimulans, već i kao unutrašnji signal.

Foto: Envato

Studija sugeriše da bi sposobnost semena da "čuje" kišu mogla da predstavlja adaptivnu prednost, jer ukazuje na optimalnu dubinu za klijanje i pristup vodi u zemljištu.

Istraživači ocenjuju da rezultati menjaju dosadašnje razumevanje interakcije biljaka sa okolinom, ukazujući na sofisticiranije mehanizme senzorne percepcije nego što se ranije smatralo.

Komentari (0)