Pretoplo opterećuje bubrege, hladnoća dovodi do depresije: Koja je idealna sobna temperatura

Za zemlje sa umerenom ili hladnijom klimom, smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) navode da je sobna temperatura od 18 stepeni dovoljno bezbedna da nas zaštiti od štetnih efekata hladnoće. 

Boravak u hladnom, vlažnom ili promajnom okruženju ima negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, od pogoršanja astme i povećanog rizika od srčanih oboljenja, do anksioznosti i depresije, prenosi RTS.

"Prepoznajemo da su zdravi domovi jedan od ključnih građevinskih činilaca za dobro zdravlje. To znači da domovi koji su bezbedni, udobni i topli pomažu da zaštitimo naše zdravlje i omogućava da stanovništvo bude zdravo i otporno", ističe Rebeka Vilson, viši specijalista za javno zdravlje Velsa, organizacije koja se zalaže za promociju povezanosti između uslova stanovanja i zdravlja.

Rezultati istraživanja javnog zdravlja stanovnika Velsa iz 2022. i 2023. otkrili su da su ljudi imali viši stepen stresa ili anksioznosti u tri meseca koja su prethodila zimi zbog porasta troškova grejanja. Kada je nastupila hladnoća, više ljudi je podesilo svoje termostate na niže temperature u svojim domovima i odlučilo da greje samo određene prostorije, a ne celu kuću – i umesto toga, okrenuli su se termoforima ili ćebadima da bi se ugrejali.

Foto: Envato

"Zna se da su svi koji žive u hladnim domovima ili su zbog siromaštva prinuđeni da štede pogođeni hladnoćom. Ali istraživanje pokazuje da postoje određene grupe stanovništva, kao što su stariji ljudi, deca i osobe sa invaliditetom i zdravstvenim problemima, na koje ovo mnogo više utiče", napominje Vilsonova.

Nije dobro ni previše toplo

Isto tako i pregrejane prostorije predstavljaju zdravstveni rizik. Kada telo očajnički pokušava da se ohladi, značajno opterećuje srce i bubrege. Pregrevanje takođe može pogoršati postojeća zdravstvena stanja i negativno uticati na mentalno zdravlje, uz utvrđenu vezu od povećanog rizika od samoubistva.

Istraživanja na globalnom nivou su pokazala vezu između izloženosti hladnoći i toploti i smrtnosti u 21. veku, pri čemu stručnjaci pozivaju na veću svest javnosti o neoptimalnim temperaturama kao riziku po zdravlje. Ovo postaje sve veći problem zbog klimatskih promena i dužeg trajanja i intenziteta ekstremnih vremenskih prilika.

Bebama hladnije, starijima toplije

Bebe, mala deca i stariji ljudi su takođe posebno ranjivi jer su manje sposobni za termoregulaciju – što znači da su manje sposobni da održavaju osnovnu telesnu temperaturu balansirajući između zagrevanja i gubitka toplote.

Na primer, preporučena sobna temperatura za bebe je nešto niža od prosečne, na 16 do 20 stepeni CelzijusA. Ako se bebe pregreju, postoji rizik od sindroma iznenadne smrti odojčadi, pa dobrotvorna organizacija savetuje da koristite termometar za merenje temperature u prostoriji, ali i da proverite bebu tako što ćete opipati zadnji deo vrata i grudi da vidite da li su vruće ili znojne.

Foto: Envato

Prosečna telesna temperatura novorođenčeta ili malog deteta je nešto viša od starijeg deteta ili odrasle osobe, obično između 36,5 i 37,5 stepeni. To je zato što je njihov metabolizam aktivniji, a površina tela veća u odnosu na telesnu težinu. Kako se njihova tela bore sa termoregulacijom, potrebno im je duže da se znoje, pa njihova tela zadržavaju više toplote.

Starijim ljudima, s druge strane, može biti potrebno da im domovi budu malo toplija jer obično imaju nižu telesnu temperaturu u mirovanju u poređenju sa mladim odraslima. Brzina metabolizma se smanjuje sa godinama, što znači da je telima starijih ljudi teže da proizvode toplotu. Takođe je veća verovatnoća da će uzimati lekove ili da boluju od hroničnih bolesti – te i jedno i drugo može uticati na sposobnost tela za termoregulaciju. Dijabetes, na primer, može da spreči normalan protok krvi kako bi obezbedio toplotu. Čak i malo hladniji domovi na 18 stepeni mogu dovesti do hipotermije.

Razlika između muškaraca i žena

Stepen varijacije toplotnog komfora između muškaraca i žena je sporan. Dok neka istraživanja pokazuju da je marginalna, jedna studija iz Finske ukazuje da bi mogla biti značajnija.

Uzmimo, na primer, kancelarijsko okruženje. Iako je malo verovatno da postoji temperatura koja svima odgovara zbog naše individualne termoregulacije, sveukupno istraživanje je pokazalo da su žene često bile nezadovoljne sobnom temperaturom, osećajući da im je hladnije ili toplije nego muškarcima. Druga studija kancelarijskih temperatura u Japanu pokazala je razliku od 3,1 stepena u neutralnoj temperaturi između žena i muškaraca.

Održavanje odgovarajuće temperature na radnom mestu je ključno i za zdravlje i za produktivnost. Toplotni stres može smanjiti fizički radni kapacitet kao i motoričke i kognitivne performanse, a radnici – i na otvorenom i u loše izolovanim poslovnim zgradama – izloženi hladnom okruženju mogu biti izloženi riziku od povreda, stresa od hladnoće i bolesti.

Idealna temperatura za spavanje

Isto tako, postizanje optimalne telesne temperature možda nije preduslov za kvalitetan san, ističe Bil Visden, stručnjak za spavanje i direktor Instituta za istraživanje demencije na Imperijal koledžu u Londonu, "ali bi svakako pomoglo".

San je, dodaje, "vremenski povezan sa cirkadijalnim ritmom osnovne telesne temperature i temperature kože". Drugim rečima, nekoliko sati pre nego što odemo na spavanje, naša osnovna telesna temperatura počinje da se smanjuje kada se proizvodi melatonin, hormon koji reguliše ciklus spavanja. Telesna temperatura nastavlja da pada tokom cele noći dostižući najnižu tačku u ranim jutarnjim satima pre nego što se postepeno zagreva kako jutro napreduje.

"Efekat tople kupke"

Jedna stvar koja nam može pomoći da zaspimo je "efekat tople kupke".

"Radili smo fiziološke eksperimente sa miševima i otkrili da ako zagrejete kožu, to šalje signale hipotalamusu u bazi mozga – i to pokreće indukciju sna i hlađenje tela", ističe. 

Dakle, stavljanje pod debeli pokrivač noću može pomoći telu da se pripremi za duže epizode sna ili dublji san.

Ali ako pak brzo zaspite, idealna temperatura u sobi je između 16 i 18 stepeni. Dok starijim osobama može da prija spavanje u prostoriji koja je par stepeni toplija, boravak u sobi koja je previše topla može uzrokovati loš kvalitet sna. Ovo može dovesti do buđenja tokom cele noći, kao i do nedostatka REM faze sna – najmirnije faze sna.

"Ukoliko nam je pretoplo tokom spavanja, to je jako loše. To je baš kao i buka. Ako vam je vruće dok spavate to stimuliše senzornu percepciju i budi vas", objašnjava Visden.

Na kraju, iako možemo da se rukovodimo istraživanjem, čini se da je možda nemoguće pronaći optimalnu temperaturu koja će zadovoljiti sve. Od uzrasta do pola, hormona do metabolizma, postoji mnogo faktora koji utiču na to da li više volite topliju ili hladniju sobu.

Zato se bitka za upravljanje termostatom nastavlja.

Komentari (0)