Miroslav Aleksić za Newsmax Balkans: Vlast ucenjena litijumom, čak i Vučić zna da to nije dobro za Srbiju

“Kampanja vlasti je vrlo agresivna i gledajući kako to rade stičem utisak da ih je neka teška muka naterala da na taj način pokušaju da ubede građane u nešto što i oni sami znaju da nije dobro. Nemam iluziju da predsednik Srbije ili bilo koji drugi funkcioner iz redova vlasti nije svestan svih opasnosti i rizika od iskopavanja litijuma, kao i toga da Srbija od tog projekta neće imati ništa”, uveren je Aleksić.

"Litijum kao nadoknada za ćutanje o izbornoj krađi"

Sagovornik Newsmax Balkans smatra da Aleksandar Vučić, insistirajući na litijumu, pokušava da povrati svoj, kako kaže, prokockani ugled u međunarodnoj zajednici, pre svega Evropskoj uniji.

“Vučić kao da poručuje ‘evo, spreman sam da vam dam i to što ne bi trebalo da vam dam, samo da i dalje ostanem neko na koga će Zapad igrati’. Zapravo, čini mi se da je to čip koji je poslednji stavio na talon posle krađe izbora u decembru i junu, koju je osudila kompletna međunarodna zajednica. Posebno oštre reakcije na izbornu krađu stizale su iz Evropske unije, ali je to odjednom utihnulo. Litijum je na neki način trebalo da bude nadoknada za to da se manje priča o izborima u Srbiji”, navodi Aleksić.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Ocenjuje da je momenat za kampanju vlasti vrlo specifičan i da je odabran smišljeno.

“U kampanju su krenuli odmah posle junskih izbora, iako su pre toga govorili da je s projektom Jadar završeno. Drugo, dešava se praktično brisanje svih tragova države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. Ali, bukvalno, brisanje. Ostaće samo Srpska pravoslavna crkva, manastiri i svetinje još neko vreme, dok i to ne bude stiglo Kurtiju na dnevni red. Vlasti pokazuju svu svoju nemoć da zaštite bilo kog čoveka koji danas živi na teritoriji Kosova i Metohije. Kao što ne mogu da zaštite i ljude na teritoriji istočne Srbije, za šta je najbolji primer Bor, gde su Kinezi bukvalno ulazili na imanja ljudi i uzurpirali hektare privatnog zemljišta za proširenje svojih kapaciteta. Država nije stala u zaštitu tih ljudi, već se pravi slepa, kao da se to i ne dešava”, ističe Aleksić.

Foto: ATAImages/Milos TešićProtest protiv iskopavanja litijuma u Beogradu 10. avgusta 2024. godine

Lider Narodnog pokreta Srbije smatra da su oprečni stavovi po pitanju rudarenja litijuma pokazali da postoje dve vizije budućnosti Srbije.

“Vizija Narodnog pokreta Srbije, ali i moja lično, nije da Srbija bude rudarska zemlja i da otvaramo rudnike od Loznice do Vranja. Naša vizija Srbije je da ekonomiju ne smemo bazirati na onome na čemu je baziraju afričke zemlje, već na novim tehnologijama, znanju, investicijama koje će dati veći zamah privredi, profitabilnim investicijama, proizvodnje hrane, pre svega zdrave hrane koja će u budućnosti biti najveće oružje. To je bila jedna od tema i mog nedavnog putovanja u Ameriku, gde sam boravio kao član jedne međunarodne delegacije”, objašnjava Aleksić.

Naglašava da sve ozbiljne zemlje danas vide hranu i zdravu pijaću vodu kao najveće oružje u budućnosti, dok nasuprot tome Srbija, koja to već ima, dozvoljava da nam sve propada.

“Kad kažu da imamo litijum kao resurs, zašto ne kažu da imamo i poljoprivredno zemljište kao resurs. Milion hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta je zaparloženo, ne obrađuje se i propada. Ako sa nešto manje od četiri miliona hektara, koliko se sada obrađuje, imamo godišnje šest ili sedam milijardi evra prihoda, imali bismo barem još jednu milijardu kada bismo i taj milion hektara stavili u funkciju. A od litijuma zarada bi bila sto ili dvesta miliona evra, uz sve rizike koje nosimo. Pa, gde je tu zdrava logika? Hajde da iskoristimo ono što ne ugrožava nikog, što je naša šansa, da proizvodimo hranu, da investiramo u to, a ne da naš litijum damo nekoj stranoj kompaniji koja će to raditi samo zbog svog interesa”, poručuje Aleksić.

Ističe da nije čuo ni jedan argument koji bi ga ubedio da je taj projekat dobar za Srbiju.

“Ako govorimo sa aspekta zaštite životne sredine, ne postoji primer bezbednog i zelenog rudarstva. Zato se rudarstvo i ne sprovodi u gusto naseljenim područjima, već tamo gde su velike prostranstva, kao što su Australija, Kanada ili afričke zemlje. Drugo, nema nikakvih garancija sa aspekta zdravlja građana da neće biti ugrožen ambijentalni vazduh. Treće, ne postoji ni jedan ekonomski aspekt zbog čega bismo krenuli da kopamo litijum. Jer potencijalni prihod od rudarenja litijuma, prema sadašnjim taksama, rudnim rentama, procenjene eksploatacije i količini, bio bi na nivou godišnjeg izvoza malina. Video sam u nekim studijama da bi Srbija od litijuma godišnje prihodovala oko 180 miliona evra”, kaže Aleksić. 

Foto: Nikola Kojić

Naš sagovornik postavlja pitanje zašto bi Srbija zbog nekoliko stotina miliona evra rizikovala i uništavala poljoprivredu, raseljavala ljude, ugrožavala potencijalno i životnu sredinu i zdravlje ljudi, a da od toga, kako kaže, nema nikakav korist.

“Mi želimo da budemo deo Evropske unije. Da, ja želim Srbiju u grupi najrazvijenijih zemalja u EU. Ali nijedna od njih ne bazira svoju ekonomiju na rudarenju. Planiraju na fabrikama automobila, na IT sektoru, na proizvodnji hrane na kraju. Zašto bismo mi sebe videli kao rudarsku zemlju? Čak je i Severna Makedonija najavila otvaranje fabrike baterije za automobile, a u pitanju je nemačka investicija. Nemaju rudnik, nemaju litijum. Dakle, mi treba da vadimo litijum, a Makedonci da prave baterije. Gde je tu logika?”, pita se Aleksić.

Kako kaže, jasno je da Rio Tinto želi profit, a Zapad jeftin litijum za svoju automobilsku industriju.

“Treba li Srbija da postane deponija zatrovane jalovine sa 1.100 tona sumporne kiseline koje dnevno treba da se koristi u procesu prerade litijuma. To za Srbiju ne sme da bude prihvatljivo. Želeo bih da verujem da će vlast u jednom momentu čuti glas ljudi, da će im proraditi savest i da će shvatiti da je ovo mnogo ozbiljnije od donošenja neke dnevnopolitičke odluke. Ovo je istinski borba naše generacije i ne smemo da pokleknemo jer ako otvorimo ovu Pandorinu kutiju u Jadru, u Nedeljicama, to će biti samo kapija za ono što nas čeka”, upozorava naš sagovornik.

Odgovarajući na pitanje šta očekuje od sednice parlamenta o zabrani rudarenja litijuma i bora, čije održavanje je zatražila opozicija, Aleksić pre svega ističe da bi bilo neodgovorno da predsednica parlamenta Ana Brnabić ne zakaže sednicu.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

“Brnabić ima zakonsku obavezu da zakaže sednicu jer je inicijativu za njeno održavanje podnela trećina narodnih poslanika. Verujem da će zakazati sednicu, ali ne znam da li će to biti jedina tačka dnevnog reda. Bilo bi neodgovorno da se organizuje sednica sa mnogo drugih tačaka dnevnog reda, jer to treba da bude predmet argumentovane rasprave u parlamentu, u kojoj bismo došli do zaključka šta Srbiji zapravo treba. Međutim, iskustvo nas uči da su te rasprave uvek bile obesmišljene na ovaj ili onaj način”, oprezan je Aleksić.

Najavu Ane Brnabić da će pozvati predsednika Republike da u parlamentu govori o litijumu sagovornik Newsmax Balkans vidi kao još jedan dokaz da Vučić “nema poverenja da iko bolje od njega može da zastupa interese rudarenja litijuma”.

"Vučić nema nikakvih formalnih nadležnosti da uopšte govori o tom projektu. Očekujem da će predstavnici vlasti pokušati da brane tezu da Srbiji treba rudarenje litijuma. A s druge strane imate Srpsku akademiju nauka i umetnosti sa potpuno jasnim stavom koji kaže da ne postoje uslovi niti jedan jedini razlog da Srbija sada uđe u taj projekat. To su ljudi koji su najveća srpska pamet, mi nemamo druge. Oni tu stoje svojim autoritetom i kredibilitetom, izneli su svoje stavove o tome zašto iskopavanje litijuma Srbiji ne treba i kakve bi bile posledice”, podvlači Aleksić.

Najava rudarenja litijuma ujedinila opoziciju

Ozbiljnost situacije prepoznale su sve opozicione partije, navodi Aleksić, dodajući da su svi iz opozicije shvatili da tema kao što je litijum prevazilazi sve njihove međusobne razlike.

“Ovo jeste pitanje društva, države, svih građana, ne samo političkih stranaka. Iza predloženog zakona o zabrani istraživanja litijuma i bora stala je kompletna opozicija, ali mi nemamo većinu u parlamentu. Želim da verujem da će postoje poslanici vlasti koji će biti spremni da podrže zakon. Ali čak i ako svi oni budu samo slepi poslušnici vođeni ličnim interesima i ne glasaju za izmene zakona, nas to neće zaustaviti u daljoj borbi. Ponovo ćemo inicirati neke aktivnosti koje ćemo koordinirati sa ekološkim organizacijama. One vode tu borbu, a mi ćemo biti tu da im pružimo svaku vrstu podrške”, zaključuje Aleksić.

Komentari (1)

Milica

Bravo za redakciju, samo nastavite tako. Srećno!

pre 2 meseca

0 0 Odgovori