Šta je digitalni stres i kako da se borimo sa njim

Psihijatar Meri Vukša objasnila je za RTS šta je digitalni stres, šta ga izaziva i kako da se borimo protiv njega.

Kontinuirano izlaganje digitalnim tehnologijama koje za posledicu ima narušavanje mentalnog i fizičkog zdravlja naziva se digitalni stres. Iako nije svaka upotreba digitalne tehnologije loša, postavlja se pitanje granice nakon koje nastupa preterivanje koje može ugroziti zdravlje.

"Ključna reč je umerenost, ali kako doći do te umerenosti? Danas imamo preplavljenost informacijama, povezanost, imamo zatim dostupnost mreža i imperativ da budemo viđeni i da se upoređujemo na tim mrežama. Imamo i poslove koji su vezani za digitalne tehnologije gde one brišu onaj deo između radnog i ličnog života, gde se osoba oseća stalno dostupna", rekla je Meri Vukša, psihijatar i klinički farmakolog.

Sa druge strane, istakla je ona, dolazi do straha od zloupotrebe podataka, ugrožavanja ličnosti, krađe identiteta, kao i do straha od propuštanja – da nećemo sve pogledati, biti aktivni, biti primećeni.

Vukša je naglasila da je tehnologija toliko napredovala da je današnji način života nezamisliv bez digitalnih tehnologija.

Uticaj je primetniji kod adolescenata, to jest onih koji praktično rastu u svim sferama, razvijaju se kognitivno, emocionalno i ponašajno uz prisustvo digitalnih uređaja, a posebno su osetljivi jer su željni pripadnosti te prihvataju novitete bez razmišljanja o posledicama.

"Praksa i istraživanje pokazuju isto i što se tiče adolescenata i što se tiče odrasle populacije. Odrasla populacija ima neizdrživo više anksioznosti, dolazi do depresivnih simptoma, paničnih napada jer ne mogu da odvoje privatni život od poslovnog, osećaju da su stalno dostupni i da nemaju lični prostor, nemaju vreme kada se odmaraju", precizirala je Vukša.

Neretko, i deca i odrasli, skroluju, pretražuju društvene mreže čak i pred spavanje.

Znak da smo preterali je prisustvo kompulzije, odnosno imamo osećaj da moramo da budemo prisutni i da proveravamo informacije. Nedostupnost može da izazove anksioznost i posledičnu depresiju. Takođe, ako nismo prisutni onlajn, dolazi do razdražljivosti, do promene raspoloženja i opet do depresije, opisala je Vukša.

Dodatni problem javlja se kod onih kojima su moderne tehnologije potrebne i za posao.

Da li je digitalni stres zahteva pomoć stručnjaka

Borba sa stresom koji dolazi od prisustva u onlajn prostoru ili na digitalnim uređajima može se podeliti u dva dela – apstinencija od uređaja i strukturisanje vremena koje je vezano za tehnologiju.

"Detoks od digitalnih tehnologija podrazumeva da se određeno vreme provodi bez tehnologija, znači kada i gde se uključuju, da se obezbede prostori u kući u kojima se ne koristi i za to vreme da se provodi aktivno vreme u stvarnom životu, u odnosima, interakcijama i aktivnostima", navela je Vukša, dodajući da je isključivanje aplikacija ili ograničavanje vremena koje se troši na njih isto korisna metoda.

U zavisnosti od stepena digitalnog stresa koji se javio, zavisiće da li ćemo se obratiti stručnjacima za pomoć ili pokušati da se izborimo sami.

"Ako govorimo o nesanici, poremećajima spavanja, higijena spavanja je dostupna opet u svim sadržajima. To je na jedan način i paradoks i pomoć – postoje aplikacije koje možemo koristiti da bismo poboljšali mentalno zdravlje. One mogu biti vodiči za meditaciju, punu svesnost, tehnike disanja, progresivnu mišićnu relaksaciju. Sve to nam je dostupno pa ne moramo da potražimo pomoć stručnjaka", rekla je Vukša.

Prema njenoj oceni, lekarima ili terapeutima moramo da se javimo u slučaju neizdržive anksioznosti, to jest stanja u kojem čovek ne može mirno da sedi, paničnih napada, socijalne anksioznosti i osećaja krivice, beznađa, nepripadnosti, pada samopouzdanja i depresije.

Komentari (0)