Uticaj kofeina na san: Istraživači otkrili zapanjujuće promene u električnim ritmovima mozga

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications Biology, tim istraživača sa Univerziteta u Montrealu bacio je novo svetlo na to kako kofein može da izmeni san i utiče na oporavak mozga, i fizički i kognitivni, preko noći.

Istraživanje je vodio Filip Telke, istraživački pripravnik u Laboratoriji za kognitivne i računarske neuronauke Univerziteta u Montrealu (CoCo Lab), zajedno sa direktorom laboratorije Karim Džerbi, profesorom psihologije i istraživačem u Institutu za veštačku inteligenciju u Kvebeku.

U saradnji sa profesorkom psihologije sna i starenja Džuli Kerier i njenim timom u Centru za napredna istraživanja u medicini spavanja Univerziteta u Mičigenu, naučnici su koristili veštačku inteligenciju i elektroencefalografiju (EEG) da bi proučili uticaj kofeina na san, prenosi Science daily.

Istraživanje je pokazalo da kofein povećava složenost moždanih signala i pojačava "kritičnost" mozga tokom sna, a ono što je zanimljivo, to je podatak da je to bilo izraženije kod mlađih odraslih.

Da bi proučili kako kofein utiče na mozak tokom spavanja, tim je zabeležio noćnu aktivnost mozga kod 40 zdravih odraslih osoba koristeći elektroencefalogram.

Uporedili su aktivnost mozga svakog učesnika tokom dve odvojene noći - jednu kada su konzumirali kapsule kofeina tri sata, a zatim jedan sat pre spavanja, i drugu kada su uzimali placebo u isto vreme. 

I tokom spavanja mozak ostaje aktivan pod uticajem kofeina

Rezultati su pokazali da kofein povećava složenost moždanih signala, odražavajući dinamičniju i manje predvidljivu neuronsku aktivnost, posebno tokom faze sna sa brzim pokretima očiju (NREM) koja je ključna za konsolidaciju pamćenja i kognitivni oporavak.

Istraživači su takođe otkrili zapanjujuće promene u električnim ritmovima mozga tokom spavanja: kofein je oslabio sporije oscilacije poput teta i alfa talasa, generalno povezanih sa dubokim, regenerativnim snom, i stimulisao aktivnost beta talasa, što je češće tokom budnosti i mentalne angažovanosti.

Džerbi naglašava da ove promene ukazuju na to da čak i tokom spavanja, mozak ostaje u aktiviranijem, manje restorativnom stanju pod uticajem kofeina.

Foto: Envato

Studija je takođe pokazala da su efekti kofeina na dinamiku mozga bili značajno izraženiji kod mladih odraslih između 20 i 27 godina u poređenju sa učesnicima srednjih godina starosti od 41 do 58 godina, posebno tokom REM faze sna, faze povezane sa sanjanjem.

Razlika u odnosu na uzrast

Mladi odrasli su pokazali veći odgovor na kofein, verovatno zbog veće gustine adenozinskih receptora u njihovom mozgu.

Adenozin je molekul koji se postepeno akumulira u mozgu tokom dana, izazivajući osećaj umora.

Kerier objašnjava da adenozinski receptori prirodno opadaju sa godinama, smanjujući sposobnost kofeina da ih blokira i poboljša složenost mozga, što može delimično objasniti smanjeni efekat kofeina primećen kod učesnika srednjih godina.

Ove razlike povezane sa uzrastom ukazuju na to da  mozgovi kod mlađih osoba mogu da budu podložniji stimulativnim efektima kofeina.

S obzirom na široku upotrebu kofeina širom sveta, posebno kao svakodnevnog leka za umor, istraživači naglašavaju važnost razumevanja njegovih složenih efekata na moždanu aktivnost kod različitih starosnih grupa i zdravstvenih stanja.

Dodaju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se razjasnilo kako ove neuronske promene utiču na kognitivno zdravlje i svakodnevno funkcionisanje, i kako bi se potencijalno usmerile personalizovane preporuke za unos kofeina.

Komentari (0)