Kako dolazi do sindroma sagorevanja na poslu: "Sve počinje uspehom, a završava se nesanicom i slomom"

Stručnjaci ocenjuju da do pucanja ne dolazi preko noći, već je to posledica dugotrajnog iscrpljivanja organizma, ignorisanja simptoma poput hroničnog umora, anksioznosti i problema sa štitnom žlezdom.

Gostujući u emisiji Tražim reč PR menadžer Bobana Radojević govorila je o trenutku kada je shvatila da više ne može da izdrži tempo koji je sama sebi nametnula.

"Radila sam više poslova i nisam imala meru. Radoholik sam koji postavlja visoke standarde i ciljeve. To je funkcionisalo do pre četiri-pet godina kada sam počela da govorim sebi da više ne mogu", ispričala je sagovornica Newsmax Balkans.

Radojević je naglasila da su prvi simptomi bili fizički. Prvo je počela da joj opada kosa.

"Proveravala sam hormone, rad štitne žlezde, ali sve je bilo redu", rekla je naša sagovornica. 

"Shvatila sam da je vreme za pauzu"

U tom periodu Bobana je već išla na psihoterapiju, gde je, kako kaže, prvi put dobila konkretno objašnjenje onoga što joj se dešava.

"Psihoterapeutkinja mi je rekla da imam sindrom izgaranja. Mislila sam da sam nezamenljiva, nisam imala granice, a postala sam pesimista, što nije deo moje prirode", požalila se ona.

Odluka koja je usledila bila je, kako navodi, ključna.

"Shvatila sam da je vreme za pauzu i da kažem dosta je. Šest meseci nisam radila. Tada sam naučila da delegiram posao i, zamislite, svet nije stao", predočila je naša sagovornica. 

Najteži deo joj je bio da prizna sebi da mora da stane.

"Shvatila sam da moram da padnem i da sama donesem tu odluku", rekla je Radojević.

"Odgovorni poslodavci se bave mentalnim zdravlje zaposlenih"

Slično iskustvo ima i menadžer ljudskih resursa Nikola Milosavljević koji otkriva dugo verovao da je njegov način života zapravo pokazatelj uspeha.

"Odgovorni poslodavci se bave mentalnim zdravljem zaposlenih, ali danas smo mnogo dostupniji nego ranije, i to ima svoju cenu“, objašnjava on.

Nikola je radio 13 godina u multinacionalnoj kompaniji. Za sebe kaže da je bio radoholik i da je mislio za sebe da je nezamenljiv.

"Stalno sam razmišljao: daj još. Već sa 27 godina postao sam menadžer za tri zemlje, što je podrazumevalo stalna putovanja. Nedelju dana u Hrvatskoj, pa u Srbiji, pa u Sloveniji i tako tri godine. Samo 2018. godine imao sam 68 letova i prešao 40.000 kilometara automobilom", otkrio je sagovornik Newsmax Balkans. 

Printscreen: Newsmax BalkansNikola Milosavljević, menadžer ljudskih resursa

U tom trenutku, priznaje, sve je delovalo kao uspeh.

"Mislio sam da je to vrhunac, bio sam srećan, Instagram je "goreo". Međutim, desio se prelomni trenutak i došlo je nešto neočekivano. Sve počinje onog momenta kada prvi put zazvoni alarm, a tebi se ne ide na posao koji voliš. Kreću insomnije i izbegavanje kolega", ispričao je naš sagovornik.

Najdramatičniji trenutak bio je, kako kaže, gubitak orjentacije.

"Probudio sam se u Cirihu i pola sata nisam znao gde sam i zašto sam tu", naglasio je Milosavljević. 

"Ansioznost je vrtoglavica izbora"

Psihoterapeut Ana Sokolović objašnjava da je burnout proces koji se dugo gradi i da ga ljudi često prepoznaju tek kada već pređu granicu izdržljivosti.

"Osoba dolazi do ruba kapaciteta da se nosi sa postojećim stresom posla. Bez oporavka i bez podrške kapaciteti se ubrzano troše", pojasnila je psihoterapeutkinja. 

Prema rečima Sokolović, problem nije samo u količini posla, već i u gubitku smisla.

"Ako ne vidimo vrednost u onome što radimo, iscrpljivanje je još brže. Evolutivno nismo naučili da bezbednost tražimo u zastajanju. Nekada smo tragali za hranom, a danas tragamo za rezultatima", ukazala je ona. 

Printscreen: Newsmax BalkansAna Sokolović, psihoterapeutkinja

Upravo zbog toga, kako kaže, raste anksioznost.

"Izloženi smo ogromnom broju izbora, a anksioznost je zapravo vrtoglavica izbora", upozorila je psihoterapeutkinja. 

Na problem ukazuje i dijetolog dr Veroslava Stanković, koja upozorava da način života dodatno pogoršava stanje organizma.

"Radnici sve češće posežu za brzim rešenjima poput energetski bogatih napitaka i neredovne ishrane kako bi izdržali tempo, što dugoročno vodi ka ozbiljnim metaboličkim poremećajima, uključujući dijabetes", zaključila je ona. 

Iako pojedine države poput Švedske već prepoznaju burnout kao zvaničnu dijagnozu zbog koje se otvara bolovanje, u Srbiji ova pojava i dalje ostaje nedovoljno prepoznata u institucionalnom smislu.

Sagovornici emisije saglasni su da je promena radne kulture neophodna. Strah od gubitka posla, pritisak savršenstva koji nameću društvene mreže i nemogućnost da se obaveze podele stvaraju začarani krug iz kojeg mnogi izlaze tek kada dođe do potpunog kraha.

Burnout nije slabost. To je, kako pokazuju ove priče, poslednji signal organizma da je granica odavno pređena.

Celu emisiju Tražim reč pogledajte u videu:

Komentari (0)