Ubrzan puls, negativne misli, drhtavica: Kako da se što mirnije i trezvenije nosite sa stresom

Ruke vam se tresu, puls se ubrzava, a um preplavljuju negativne misli.

To su dobro poznate situacije za Saru Lorencini, medicinsku sestru specijalizovanu za brzo reagovanje i osnivača Akademije za brzo reagovanje, programa koji edukuje medicinske sestre u tome kako da se obuče za hitne slučajeve i da se nose sa njima.

"Sećam se da sam bila nova medicinska sestra na urgentnom odeljenju i iako sam imala sveobuhvatno znanje o tome šta da radim u hitnim slučajevima, kada je Hitna pomoć dovezla tog pacijenta, nisam mogla da dođem do daha. A ako ne možete da naterate svoje telo da radi stvari koje znate da radite, onda ne možete pomoći pacijentu", priča Lorencinijeva, koja ima desetogodišnje iskustvo sa medicinskim hitnim situacijama i autorka podkasta o obrazovanju medicinskih sestara Rapid Response RN.

U opasnim situacijama uobičajeno je da se aktivira prirodan odgovor tela "bori se ili beži" i zbog toga može da bude teško reagovati pod pritiskom na način na koji biste inače želeli da reagujete, prenosi RTS.

Ali možete da vežbate um i telo tako da kada se pojavi sledeća visokostresna situacija, budete bolje pripremljeni.

Evo nekoliko saveta Sare Lorencini i drugih stručnjaka kako da ostanete mirni šta god da se desi.

Šta učiniti pre nego što dođe do krize

Kada je Sara imala devet godina, otišla je na ronjenje sa porodicom na Floridu. U to vreme, nije bila dovoljno snažna u gornjem delu tela da bi se podigla iz vode, tako da bi joj bila potrebna pomoć da se popne u čamac svaki put kada bi otišla da roni.

Međutim, kada je naišla na barakudu u vodi, toliko se uplašila da joj je adrenalin dao snagu da pliva brže nego ikada i sama uskoči u čamac.

Lorencinijeva je primetila da u slučaju da nije bila dobar plivač ili da nije vežbala da se sama popne u čamac, ne bi bila spremna za brzo bekstvo od predatorske ribe.

Njeno iskustvo pokazuje da priprema može da pomogne u situacijama visokog stresa, kao što je dodatna obuka za medicinske sestre, uvežbavanje govora pred ogledalom ili učenje za veliki test ili ispit.

"Postoje i načini da se izgradi ono što se zove otpornost nervnog sistema, sposobnost da održavate odgovor tela na stres u zdravoj ravnoteži, uoči takvih stresnih situacija", rekla je dr Ina Kazan, koja predaje psihijatriju na Medicinskoj školi pri Harvardu i klinički psiholog specijalizovan za psihologiju zdravlja.

Varijabilnost pulsa

Jedna tehnika koju ona često savetuje je vežbanje varijabilnosti otkucaja srca. Varijabilnost pulsa je način na koji se broj otkucaja srca osobe povećava i smanjuje i stalno varira. Veća odstupanja su znak da je nervni sistem zdrav i da se srce može bolje prilagoditi svakodnevnim izazovima i stresorima.

Radeći na takozvanom rezonantnom disanju, to jest udisajima i izdisajima uz kontrolisanje dijafragme kako bi se uspostavio ritam od obično tri do sedam udisaja u minuti i uskladio sa pulsom, varijabilnost otkucaja srca će se povećati, što će učiniti srce sposobnijim da se brže oporavi od stresora, objasnila je dr Kazan.

Foto: Pixabay

Prema njenim rečima, osobe kod kojih je varijabilnost pulsa viša imaju tendenciju da lakše donose odluke, fokusiraju se i bolje reaguju u izazovnim situacijama.

"Uočavanjem reakcija i korigovanjem ponašanja pri svakodnevnim manjim stresorima, osoba može imati bolji uvid u to na koji način njeno telo reaguje pod visokim stresom", rekla je Džuli Uhernik, licencirani profesionalni savetnik i registrovana medicinska sestra u Parkeru u Koloradu.

Dr Kazan navodi da održavanje fizičke ili mentalne "beleške" o tome koliko stresa osećate na skali od jedan do 10 tokom dana može pomoći da identifikujete ne samo svoje stresore već i prirodne simptome stresa koji se javljaju.

"To vam može pomoći da bolje reagujete u tim situacijama visokog stresa", istakla je Kazanova dodajući da su osnovne potrebe, kao što su zdrava ishrana i dovoljno sna, takođe ključne za poboljšanje odgovora na jake stresore.

Kako ostati miran u stresnim situacijama

Kada osoba počne da oseća simptome stresa, počinju da se javljaju misli poput "Ne mogu to da uradim" ili panika, ukazuje Lorencinijeva.

Međutim, kada ste svesni da su reakcije, kao što je promena daha ili otkucaja srca, normalne, onda to možete da iskoristite: "Zovem to super medicinska sestra ili super Sara i to je stanje kada mogu da funkcionišem najbolje što mogu. Vremenom sam uspela da se naviknem da kažem: 'Ove stvari koje osećam u svom telu, to me ne ometa. To me zapravo čini boljom medicinskom sestrom".

Foto: Pixabay

"Takođe je veoma važno da podsetite sebe s vremena na vreme da treba sporije da dišete", savetuje dr Kazan.

Njena preporuka je da udišemo kroz nos četiri sekunde, a da izdišemo (kao da pokušavamo da nežno ugasimo sveću) šest sekundi, kako bismo pospešili vraćanje sistema u normalu.

Komentari (0)