Holivudska glumica i kompozitor pronalazači tehnologije koja je omogućila Wi-Fi

Hedi Lamar rođena je u Beču 1914. godine kao Hedvig Eva Kisler. 

Pored izuzetne lepote i neospornog talenta, bila je veoma inteligentna i inventivna žena. 

Imala je samo pet godina kada je rasklopila svoju muzičku kutiju, kako bi otkrila kako ona funkcioniše, a zahvaljujući majci pijanistkinji, počela je da izučava balet i klavir. Lepota joj je donela brojne filmske uloge i obezbedila mesto u Holivudu.

Foto: AP

Poznata je po filmovima "Novac na ulici", "Ekstaza", "Lady of the Tropics", "Petrolej",  "Samson i Dalila". Ipak, nije joj se naročito dopadao način života koji su vodile filmske zvezde.

"Svaka devojka može da bude glamurozna. Sve što je potrebno je da mirno stojite i izgledate glupo", govorila je Lamar.

Tajni komunikacioni sistem

Početkom Drugog svetskog rata Hedi Lamar je bila uznemirena razornim delovanjem nacističke Nemačke, ali i odlučna da na neki način pomogne svetu.
Prekretnicu u njenom životu i pomoć u ostvarenju humanističkih ciljeva koje je sebi postavila predstavljao je susret s kompozitorom i pijanistom Džordžom Antejlom.

Hedin put ka pronalasku kamena temeljca savremenim tehnologijama počeo je kada je čula za poteškoće mornarice sa radio-kontrolisanim torpedima.  Ideja joj je bila da pronađe uređaj koji bi sprečavao neprijateljske brodove da zaustavljaju signal za navođenje torpeda. 

Antejl i Lamar stvorili su ono što je poznato kao Tajni komunikacioni sistem. 
Reč je o sistemu koji stalno menja frekvencije, što otežava neprijateljima da dekodiraju radio-poruke. 

Klavir u torpedo

Zanimljivo je da je ideja o skačućim frekfencijama nastala tokom muzičke igre.

Lamar i Antejl bi zajedno seli za klavir, jedno bi počelo da svira neku pesmu, a drugo bi videlo koliko brzo može da je prepozna i nastavi da svira.

Ričard Rouds govori o tome u knjizi "Hedina ludost: Život i revolucionarni izumi Hedi Lamar, najlepše žene na svetu", piše History.

Ako dva muzičara sviraju istu poznatu melodiju, lako mogu da udaraju po dirkama u savršenoj sinhronizaciji. 

Međutim, ako neko ko sluša ne zna pesmu, nema pojma koji će "tasteri" biti sledeći. Drugim rečima, signal je bio sakriven u frekvencijama koje se stalno menjaju. Kako se ovo odnosilo na radio-kontrolisana torpeda? 

Nemci su lako mogli da ometaju jednu radio-frekvenciju, ali ne i simfoniju frekvencija koje se stalno menjaju, istakao je Rouds.

Tu je bitnu ulogu odigrao Antejl, koji je pisao pesme za više sinhronizovanih klavira.

Klaviri su svirali sinhronizovano jer su dobijali iste klavirske rolne, vrstu primitivnog, isečenog papirnog programa, koji je kontrolisao koji se tasteri sviraju i kada.

Foto: Pixabay

Hedi i Antejl odlučili su da izmisle sličan metod za sinhronizaciju komunikacije između torpeda i njegovog kontrolora na obližnjem brodu.

"Sve što vam treba su dva sinhronizovana sata koji pokreću traku koja se kreće u istom trenutku na brodu i unutar torpeda. Signal između broda i torpeda bi bio neprekidan, iako je putovao novom frekvencijom svakog delića sekunde. Efekat za svakoga ko pokuša da ometa signal je da ne bi znali gde se nalazi iz jednog trenutka u drugi, jer bi skakutao preko radija", ističe Rouds.

Hedi i Antejl razvili su svoju ideju uz pomoć ratne agencije Nacionalni savet inventora.

Savet je povezao Hedi i Antejla sa fizičarem sa Kalifornijskog tehnološkog instituta koji je smislio složenu elektroniku kako bi sve to moglo da funkcioniše.

Nisu znali da će njihov patent imati drugi život

Kada je njihov patent za skakanje frekvencije finalizovan 1942. godine, pijanista i kompozitor je ideju predstavio američkoj mornarici. Međutim, oni su ih odbili, iako su kasnije prihvatili sisteme zasnovane upravo na njihovom otkriću. Patent je bio zaključan u sefu i označen kao "strogo poverljivo" do kraja rata. Hedi i Antejl nisu dobili šansu. 

Tek decenijama kasnije, njihov sistem postaće izuzetno važna tehnologija za obezbeđivanje kako vojnih komunikacija, tako i mobilnih telefona. 

Do devedesetih godina 20. veka, skakanje frekvencija je bilo toliko prisutno da je postalo tehnološki standard koji je zahtevala američka Federalna komisija za komunikacije (FCC) za bezbedne radio-komunikacije.

Bluetooth, Wi-Fi i druge osnovne tehnologije zasnovane su na ideji koju su osmislili Hedi Lamar i Džordž Antejl.

Tek kada je Hedi bila u svojim osamdesetim, grupa inženjera je shvatila da je Hedvig Kisler Mekej, navedena na patentu, niko drugi do holivudska legenda Hedi Lamar.

Devedesetih godina 20. veka je konačno dobila nagradu za svoj doprinos. 

Međunarodni dan pronalazača se u Evropi proslavlja 9. novembra, upravo na dan kada je rođena Hedi Lamar.

Komentari (0)